Delo

ЕЕРГЗОНОВА ТЕОРИЈА ОРГАНСКОГ РАЗВИЋА 61 зофија може притећи у помоћ. Доиста у самој нашој унутрашњости ми налазимо духовне поступке, с којима можемо идентифицирати инстинкт животиња. У феноменима симпатије и антипатије без разлога ми налазимо исто оно што се несумњиво мора збивати у свести инсекта, који дела инстинктивно: инсект зна непосредно, он осећа непосредно место на спољнем објекту на коме има да изврши извесну радњу. Инстинкт је дакле симпатија, непосредно интуитивно сазнање. На супрот инстинкту, знање интелигенције је посредно, дискурзивно. Инсгинкт сазнаје оно што је појединачно, инстинкт сазнаје ствари, док интелигенција сазнаје оно што је опште, она сазнаје односе. Како је задатак интелигенције чисто практичан, сазнање њено управљено је само на мртву материје и оно је с тога чисто геометријске природе. Интелигенција је с тога неспособна да схвати живот. Само инстинкт, кад би био у стању да постане свестан знања које имплиците лежи у њему, кад би престао да се отеловљава у спољашњим радњама, кад би се повукао у себе, био би у стању да нам открије тајне живота1. Али и ако је инстинкт по својој унутрашњој природи ближи животу од интелигенције, која је првобитно управљена на мртву материју, животни елан није био у стању да достигне врхунац развића у правцу инстинкта, већ у правцу интелигенције. Тиме што се интуиција у току развића животињског света трансформирала у инстинкт (први инстинкти били су више у вези са интелигенцијом од доцнијих), т. ј. ограничила на мали део живота, који ју је непосредно интересирао, развиће свести у правцу интуиције убрзо је затворено. У правцу интелигенције напротив оно је остало отворено, јер интелигенција, баш зато што се првобитно односи на мртву материју, у стању је да се креће без граница у домену своме, и да се, једном ослобођена, окрене унутрашњости саме свести и пробуди остатке интуиције, који се налазе виртуелно у овој последњој. Према томе развиће свести у правцу интелигенције преставља нам се као прави циљ целокупне органске еволуције. Врхунац тога развића пак преставља човек, и на тај начин човек се иставља као крајњи циљ целокупне органске еволуције. Разлика између људске и животињске интелигенције није, по 1 О даљим особинама интелигенције као и о значају интелигенције н инстинкта по сазнање у опште упор. моју наведену студију у „Летопису“ стр. 47 и 59 и „l’Evolution creatrice" стр. 160—178, 188—193 и 323—333.