Delo

СЛОВЕНСКО ПРАВО 67 Зигељ конзеквентно назив „словенско право“, а никако „словенска права“. Као и исгорија права других народа, тако исто и историја права словенских народа, која је део опште правне историје, има двојаки задатак: прво, да изложи постепене промене друштвеног живота, на другом месту по могућству да испита узроке тих промена и постави законе, по којима су се те промене вршиле. Што се тиче јединства словенског заједничког живота о томе нам пружају доказ пре свега дата позитивна спољна и унутрашња обележја Словена, даље, њихов заједнички поглед на свет, који се јавља у заједничким религиозним и правном представама. По најстаријим вестима, Словени су се од вајкада распадали на мноштво племена, од којих је свако живело својим самосталним животом; према томе није чудити се, што од најстаријих времена налазимо племенске особености и у језику, и у религији, и у праву. Тим не мање су Словени производили на суседе утисак једног народа, с једним и истим спољашњим (боја косе, коже) и унутрашњим (отпорност, слободољубље) обележјима, што се између осталог изражавало и у заједничком називу (Венди, Словени). То све води претпоставци о постојању једног заједничког погледа на свет, што се потврђује религиозним убеђењем Словена, више мање различним од религиозног убеђења других Аријеваца, заједничком правном терминологијом (право, правда, закон, обичај и т. д.), фрапантном сличношћу друштвене заједнице како најстарије, у толико више доцније (на пр. у XIII. в.). Баш и када не би било ових позитивних дата, могло би се дедуктивним путем изводити оно јединство словенског заједничког живота. Словенство је једна грана аријевског стабла, која је дуго сачувала свој прааријски живот; према томе стари словенски живот одговара у суштини најстаријем правном и политичком животу Грка, Римљана, Келта и т. д. Неоспорно је, да је у току времена, под утицајем страним, поглавито суседних народа, то првобитно јединство слабило, али се ипак оно није потпуно изгубило, јер су поједине словенске целине имале међусобни узајамни утицај, осим тога су подлегли код Словена јачим изменама само виши слојеви друштва, док је народна маса остала верна својим традиционалним обичајима. Што се тиче излагања словенске правне историје, то се има по проф. Зигељу радити тим начином, да се до X века излаже заједничко право словенско, од тога времена, пак, треба историју .права сваког словенског народа напосе проматрати, наравно упо5 *