Delo

66 Д Е Л 0 иотпунијег схватања на првом месту потанко изнети мишљења горе поменутих научара, а по том и своје, и тиме постиНи свој други смер, да одговоримо зашто смо онакав наслов нашој расправи дали. Следујући томе, што смо напоменули, истаћи ћемо искључиво оне радове, који се објашњењем тога питања баве. То су радови: проф. Зигеља, официјалног представника историје словенског права на Универзитету у Варшави, који је у руском енциклопедијском речнику Андрејевског, Арсенева и Петрушевског под насловом: „Славннское право и его ncTopin“ (стр. 335—348) публикован. Затим рад проф. Балцера на Универзитету у Лавову, који је под називом Historya porownawcza praw slowianskich у 5. св. публикације Studya nad historya prawa polskiego изашао. Најзад рад проф. Кадлеца на Универзитету у Прагу, који ова иста питања третира: Zakladni otazky slowanskych pravnich dŠjin (1911). Важно je напоменути, да сви ови радови третирају и многа друга тамна и нерешена питања из области словенског права и да су као такви један важан прилог за словенску правну литературу. Тако проф. Зигељ у свом чланку говори најпре о појму словенског права, даље о литератури, затим о методу и периодизацији и најзад завршује основним идејама и карактеристичним обележјима словенског права. Што се -тиче нроф. Балцера, он истиче незадовољство са досањим слабим напретком у литератури словенске правне историје и желео би да види брзи преокрет к јачем успеху. Уз то баца поглед на резултат целокупног рада на пољу словенске правне историје и налази, да главни узрок слабом успеху лежи у употреби незгодне методе и магловитости циља, и излази с предлозима и мишљењем како би се то поправило. Проф. Кадлец третира иста питања у својој расправи, слаже се потпуно са мишљењем проф. Зигеља, не чинећи никакве примедбе, с проф. Балцером пак у суштини, разилазећи се само у некојим појединостима. Проф. Зигељ посматра науку словенског права као дисциплину, која има да испита принципе друштвеног живота Словена као једне целине :

наука, долженнствунзгцан раскрмтв начала обшественнои жизни славннБ, какБоднагоединаго ц^ћлаго". К овом циљу воде два пута: изучавање садашњег правничког и политичког уређења словенства и историја словенског права, која представља предмет даљег испитивања. Бавећи се са те тачке гледишта правом свих Словена као једне целине, употребљава проф.