Delo

СЛОВЕНСКО ПРАВО 69 <сањати о томе, да ћемо успети репродуковати целокупни првобитни организам словенског права, могли бисмо тврдити, да после историје словенског права долази само историја права појединих словенских народа, а да међу њима не би било ' еста за какву посредујућу науку, која би била сама себи задатак, за упоредну историју словенских права. Јер та би наука могла послужити само као средство, као прелазно истраживање, помоћу кога би се имало успоставити првобитно словенско право. Ипак се не разочаравамо, да ће кам једном испасти за руком, да постигнемо и тај идеални циљ. И зато ће упоредна историја словенских права на свагда одржати своју легитимацију; само се треба старати о потребној обради материјала и о његовом сређивању онде, где припада: делом историји словенског права, делом историји националних словенских права. Несумњиво је, да је првобитно заједничко словенско право некада егзистирало. Али изгледа да у том погледу влада непоуздање у сопствену снагу, да ће бити икада могуће испитати начела тога права. Отуда је, мисли Балцер, она одвратност према употреби анализе, по којој би се тачнија испитивања могла учинити. Досадашњи испитивачи су се служили описном методом, те су се отуда у својим испитивањима на половини пута заустављали, не могавши свој циљ постићи. Услед тога се методом описно упоредном и дошло до интересантних резултата на пр. да је задруга још код старих Словена постојала, док су међу тим многе појединости остале нерешене. Ово пак не би био случај, да се питање аналитичком методом проматрало. Тако на пр. није решено питање, да ли су у првобитној задрузи старешине задобивале ту част избором или по старости или по блискости сродства с предходним старешином. Услед тога описна метода по себи није довољна, већ је поред ње потребна и аналитичка, помоћу које би се могло решити и питање, каква је суштина била извесне институције. За објашњење тога наводи примере, како би се могло аналитичком методом доћи до важних резултата у питањима, која су изгледала нерешљива. Проф. Кадлец у својој напоед напоменутој расправи држи мишљење проф. Зигеља за потпуно исправно не чинећи никакве примедбе, мишљење пак проф. Балцера у погледу назива „словенско право" и „историја словенског права“, које би давало повода на први поглед, да је проф. Балцер у погледу на сам предмет заузео сасвим супротно гледиште, допуњује тако, да у