Delo

70 Д Е Л О стварности нема никакве разлике. Задатак ове науке је достаопширан и тежак, али ипак му се чини, да проф. Балцер посматра ствар одвећ скептички. Чудновато му, што је проф. Балцер далеко и од помисли, да ће се моћи репродуковати цео првобитни организам словенског права, и да услед тога у место назива „словенско право“ и „историја словенског права“ употребљава назив. „упоредна историја словенских права“. Циљ, коме тежи ова наука, не претпоставља проф Кадлец за тако недогледан, као проф. Балцер. Чини му се, да се оно непоуздање у сопствену снагу, које примећује пољски истраживач код историка словенског права, код њега самог показује. Кад су етнолози-правници и социолози, у главном Енглези (Morgan L. Н., Tylor, Spencer и др.) Немци (Post, Басћоfen, Kohler и др.)1 могли учинити покушаје, да пруже слику основних правних форми код свих народа света, затим В. W. Leist (Altarisches ius gentium и Alt-arisches ius civile, Jena 1892—1896) право неколико скупина народа аријевских, с успехом, у толико ће бити сигурнији резултати на много ужој области словенског права. Када, дакле, страни научари не губе наду, да саставе потпуну слику правне културе много старије и од нас удаљеније, била би бесмисленост претпостављати унапред, да се не може саставити потпуна слика старога словенског права. Даље слаже се потпуно са мишљењем проф. Зигеља о егзистенцији нарочитога права словенскога, које се разликује од осталих права. Ту егзистенцију признају не само словенски истраживачи, већ и етнолозиправници несловенског порекла. Истина, те карактерне одлике на супрот правима других народа односно скупина народа нису испитане, то је тек задатак будућности. У погледу постигнућа тога циља мисли, да ни метода аналитичка, као што је представља проф. Балцер, не може сама собом довољна бити. Мисли, да би предходно требале бити потпуно обрађене историје права појединих словенских народа и тек по том приступити упоредној историји словенских права. Истина, ти ће резултати бити непотпуни, али је ипак боље зауставити се на половини пута, него одати се циљу краћим путем, сићи с њега и промашити циљ. Узрок слабог успеха на пољу ове науке не гледа као проф. Балцер у незгодној методи, нити у непоуздању ученог света, већ у тежини и опширности предмета. Студија правне историје словенске захтева огромне припреме и правничке и филолошке 1 Од Словена треба навести Ковалевског и Даргуна.