Delo

СЛОВЕНСКО ПРАВО 73 цивилизације са центрима Римом и Цариградом поделили су целину Европе од четвртога столећа на две половине. Па пошто су Словени управо у то време деобе ступили на историјску позорницу, то су имали и да определе своје ступање до једне или друге половине. Ваља напоменути, да су те обе половине после деобе почеле развијати извесне карактерне црте, које су у току времена постојале очигледније. Тај огромни утицај је поделио и једнокрвне словенске народе на две велике скупине, на државе православне и на римско-католичке. Он је собом донео и разлику у праву — на једној страни римско, на друго грчковизантијско. Па и црквено право, које је стајало у тесној вези са расцепом између православне и католичке цркве, није било исто у обема половинама1. Услед тога је добивало свако поједино словенско право на супрот праву осталих словенских народа извесну индивидуалну особеност. Али, ипак, при свем том је остао ранији заједнички скелет права свесловенскога, они првобитни правни принципи. Тим начином и разумемо студију словенскога права и његов задатак. Али да бисмо овај задатак могли решити, да оно првобитно прасловенско право конструишемо, морамо се послужити предходно упоредном студијом права појединих словенских народа. Према томе то заједничко право свих словенских народа мора се тим начином истраживати, што ће се из правног развоја свих појединих словенских народа морати апстраховати све оно, што има месни, индивидуални карактер, док се не дође до оних општих принципа, који су били заједнички праву свих словенских народа. Према томе смо потпуно сагласни са мишљењем проф. Балцера и Кадлеца, који као најважнији услов истичу изучавање свога сопственога домаћега права, а осталим словенским правима треба се обраћати у главном у томе циљу, да бисмо упоредним начином боље и сигурније објаснили по коју страну свога домаћега права. Али и оваковим упоредним начином испитивања, не може се мислити, да се циљ потпуно постизава. Нарочито у овоме погледу мора се истаћи, да су и страни утицаји имали дејства. На име било би нетачно претпостављати поједине правне институте за искључиву својину и карактерну одлику словенску само из тога разлога, што се они јављају код свих Словена. У овом погледу 1 Упор. С. ТаориН, Постанак домаћих компликација византнјскога права код православних Словена, у Архиву за правне и друштвене науке св. за април 1909.