Delo

74 д е л о је важно напоменути једну слабу страну чувеног пољског правног историчара и првога писца историје словенскога права, А. Маћејовскога, који је у својим истраживањима на пољу историје права свих словенских народа био толико заведен, да је веровао и објашњавао без икаква дубља основа, да су извесне правне установе стране рецепције. Тако на пр. установу пороте је објашњавао као чисту словенску установу, која је у Енглеској реципирана, а потом доцније се је у прерађеној форми опет Словенима вратила Нарочито се при испитивању мора имати у виду и та околност, да се код народа, који су били и простором и временом одвојени, развиле извесне правне установе из тога разлога, што су исти услови деловали на њихово стварање. Узмимо на пр. установу крвне освете, која је позната свима народима на првобитном ступњу културе, како Словенима, тако и Германима и Романима и народима целога света; или установу божјега суда као доказнога средства у процесноме праву; или установу општега јемства, која се јавља код свих народа на извесном ступњу културног развића. Најзад, не може се за искључено држати да је извесна правна установа страним утицајем била реципирана код свих Словена на пр. установа beneficium-a позната под тим именом код западних Словена, под именом проније код источних Словена. Дакле, словенски правни историк моћи ће свој циљ, да васпостави словенско право, постићи само тако, ако уз упоредно испитивање права појединих словенских народа буде познавао и утицаје права оних народа, који су на Словене деловали1. Пошто би се задатак и циљ овога предмета као и метод његовог испитивања на овај начин појмио, могло би се приступити излагању система заједничкога словенскога права. Таково излагање би се могло вршити двојаким начином. Или тим, што би целокупно право било изложено у принципима, који изражавају правне погледе Словена, којима су се управљали од најстаријег цоба до данас. То би дакле било само идеално словенско право, које би се састојало само у основним принципима, који су свим словенским народима били заједнички. Или би се могло излагати и тим начином, што би се за најстарије време, док су Словени 1 О великом утицају римскога п римско-византијскога права код словенских народа је важно дело чувеног пољског научара Р. Хубе-а, у француском тексту са проширеном садржином: Droit romain et greco-byzantin cliez les peuples slaves, Париз 1880.