Delo

ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКУ ФИЛОСОФИЈУ КУЛТУРЕ (УЗ МЕШТРОВИЋЕВО ОДЛИКОВАЊЕ ВОЈСЦИ) Г. Иван Мештровић, после поруџбе или без поруџбе од државе, или од војске, или од одбора каквог посебног одређеног да се побрине за медаљу којом ће се одликовати Велика Војска када се врати домовима, казао је благодарност нашега народа нашој војсци медаљу једну створивши предубоку значењем и дивну од лепоте. Мештровићево одликовање предано је било поручиоцима, или онима који су важни у националним нашим пословима уметничке природе. Промишљено и са рђавом вољом, или непромишљено а с одличном вољом, медаља је била одбијена; онима што су векове оборили и векове отворили медаља једног инжињера примљена. Могућно је добронамерна та инжињерска медаља да је ванредна и да би се могла изложити не само на југословенским уметничким изложбама, и вероватно је да би се њом могла одликовати нека друга војска овога света, с мање епохалног и грандиозног у свом делу. Неизмериво је неподобна, из дубина је безснажна у свом животном разлогу, не инжињерова та уметност, него која била медаља тој војсци што је страх божји од пожртвованог јунаштва и борилачке свемоћи, макар које одликовање које није највеће; а што на највећи начин прославља српску државу, и сав народ, није једина та ослободилачка војска наша, него још и херојска величином Српска Народна Уметност коју ствара и задивљује свет њом Иван Мештровић. Симбол мисли, израз воље тог највећег, тог јединог достојног да метне нашу задивљеност војсци и вечну захвалност у невин декор једне медаље, одбијен је био; највећим српским јунаштвима није било суђено да их, себе достојном, њих достојном, медаљом одликује уметник нашега народа. Наопак случај се дакле десио, један догађај културно-наци-