Delo

78 Д Е Л О ментални стил Мештровићеве медаље и скрајња декоративност схваћања, поред наготе телесности и дубље моралне симболике, произвела несвиђање у оцењивачима, било којим и било каквим, билим у опште или, вероватно, никако и не билим. Сад, појимање моралне симболике ствар је дубине интуиције, храбрости у асоцијацијама, одважности у ширини и даљини одгонетања и тумачења; схваћање израза у изражају или изражаја самог, спољашности симбола, појаве му, или садржаја му, унутрашњости, — ствар је такозваног укуса о ком је чувена мудрост да се не може диспутовати о њему, и ствар је моралне нарочите саграђености, општег душевног расположења. Разумети пак монументалност и декоративност Мештровићевог стила ствар је добре васпитаности уметничке, умења гледати; а саблажњиво зграњавање пред наготом у пластици једно је бугарско непојимање, или румунско или новогрчко, уметности, варварство османлијско уметничке цивилизованости. Испреваљане топове би ваљда требало представити, гору пушака, масу која јуриша, краља на престолу и у блештећој ризи; или на коњу у галопу побеснелом од снаге или елегантном од беснажности; вилу која кличе и надвија се над победиоце разаспљући ловор-венце; заставе и лепршања; битку од испрекрштаности линија, разбојиште разровано од неуједначене форме или замрљано од несигурности моделације; и сунце још иза горе са тријумфалним, обајним зрацима! Или салонску плакету са мирисавом осенченошћу, меканим сфумовањем, обливањем и преливањем, пенушењем боје и треперењем светлости у формама; укус и допадљивост, минуциозност и делициозност; насликаност пластике, мелодиозност штимунга; лепоту Истине, љупку и краснообразну! Није изишао наш свет из избе своје убоге, из влаге из мрака своје материјалне културе, примитивне балканске ове наше цивилизације, па када треба не да пева душевно само, српски човечно, него културно српски и модерно српски, западно-европски па ипак својим гласом и начином, нарочито пак када треба да запева не певајући збиља и пишући него градећи и обликујући, вајајући или сликајући, и када треба, наш честити свет, да осети таково једно грађено или обликовано певање европски српско и европски људско, онда се распеваност јужњачка наша и словенска претвара у православност и српска лепота у неукост и страшно несналажење пред културом Запада. Није незнање изишло, многи мрак се није још разагнао из