Delo

ЂУЗЕПЕ ВЕРДИ 89 новим аријама. Она је давана у Паризу први пут 26. новембра 1847, под именом Јерусалим. После оваквих успеха заузео је Верди у музичком покрету своје отаџбине најугледније место. Једини уметник који би се још с њим могао тада мерити, био је Донизети, али он је тада већ био дао своја најбоља дела а и дани његова живота били су му већ избројани. 9. марта 1844 примљена је Вердиева опера Ernani (Hernani) у Млецима са огромним успехом. Текст за ову оперу написао је Ф. М. Пјаве1. Ернани је једно од оних дела које је пуно карактеристичних и политичких сцена. Приликом представљања ове опере слушаоци су били толико одушевљени да се то одушевљење описати не може. И ова је опера брзо освојила не само италианске него и иностране позорнице. 3. новембра 1844 представљана је опера Ј Due Foscari али не са таквим успехом као њене претходнице, она је увек сматрана као један од најслабијих Вердиевих радова. Бољег успеха имала је 15. фебруара 1844 опера Giovanna d’ Arco (Јованка Орлеанка) либрето од Солере, по Шилеровој драми, — али само пролазног, захваљујући одличној уметници Е. Фрецолини, која је својим дивним гласом и анђеоском лепотом чинила изванредан утисак. То је и сам уметник увидео, па је ту оперу давао у Паризу тек после двадесет година, када је прослављена певачица Аделина Пати триумфовала у Паризу, па ипак успех саме опере био је незнатан. 12. августа 1845 давана је у Напуљу опера Alzira без икаква успеха и ако су том приликом суделовале најбоље снаге, а 17. марта 1846 давана је у Млецима опера Attila. Ова је опера примљена с великим допадањем не само у Млецима него и у другим италианским градовима, можда зато што се у њој налазе скривене политичке алузије. Она је за кратко време постала омиљена код италианске публике, а публика је гледала у њој неко обећање, неки символ својих будућих победа. У Лондону је ова опера 1848 године претрпела потпун пораз. Интересантно Вердиево дело Macbeth примљено је у Ита1 Пјаве је био без особитог песничког дара, па ипак је он један од најмарљивијих Вердиевих сарадника. Верди је за либрето својих опера сам бирао грађу и Пјаве је по његовом упутству спремио либрете за ове опере: Ј Due Foscari, Macbeth, IlCorsaro, Stiffelio, Rigoletto, LaTraviata, Simon Boccanegra и La Forza del Destino.