Delo

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ 95 вао је житом, воском, вуном и кожама; имао је безестан, караван-серај и као неку турску вишу правну школу, јер поменути путописац вели : „Ту се уче они који управљају правдом, и шаљу се за судије по свој Турској". У 17. веку Битољ је био после Солуна највеће место у Македонији. Браун (1669) помиње га као: „велико и добро насељено место, у веома лепом положају“. Најлепше нам податке о Битољу 17. века пружа знаменити Евлија Челебија; али треба имати на уму да Челебија често претерује у описивању и хвалисању. Интересантно је за постанак имена Битољ и Манастир, што Евлија Челебија бележи да се Битољ зове Манастир по великом манастиру, који је још из времена — Александра Великог. Иначе је Битољ учинио на Евлију утисак велике и богате трговачке вароши. Тада је Битољ припадао лепој кћери султана Ахмеда l, која га је за 20 товара блага давала војводи на управу и уживање. У граду је столовао шехулислам. Варош се, без тврђаве, налазила у пољу на реци, преко које је на десет места водило десет разних, дрвених и камених мостова. Са свију страна око вароши и у самој вароши пуно је великих дрвета, те је варош била осенчена и п^на свеже и пријатне хладовине; око вароши било је толико башта, дрвета, вртова, да се варошке куће нису могле видети, док се не уђе у саму варош. За саму статистику ондашњег Битоља Челебија нам пружа ове податке: Битољ има 21 малу и око 3000 једнокатних и двокатних кућа, које су од камена и све ћерамидом покривене Има 70 џамија, 9 медреса, 900 дућана, 40 кафана и врло добар безестан, који личи на тврђаву са гвозденом капијом и са лепим сводовима. Од битољских реткости Челебија истиче битољски лан, који му је бољи и од најбољег на свету, египатског лана (египатски лан су и наши Дубровчани извозили у 16. и 17. веку из самог Египта). Челебија доста лепо описује и околину Битоља. У околини Битоља, нарочито на путу у Охрид, било је тада много и врло лепих места за шетњу и одмор у дебелим хладовинама. За излетнике било је пуно колиба и кућица, нарочито поред некаква потока, где су се на ватри пекли ћевапи на ражњевима које је вода окретала. У Битољу је тада било и учених и просвећених људи, али и таквих, нарочито немирних софта, који су време највише по кафанама проводили оговарајући друге, правећи сплетке и коцкајућн се. Поред ханова и кафана било је тада у Битољу н нмарета (задужбинских гостионица) на 47 места, где се путницима, снромаш-