Delo

94 Д Е Л 0 f би изнова, као и за време цара Душана, постао српским Цариградом: средиште живота и рада целе западне половине Балканског Полуострва. После пуних 457 година робовања Призрен је опет постао слободан. Мајка његова, отаџбина Србија, донела му је слободу, а радом руку деце своје Србија he Призрену, српском Цариграду, донети и сигурна саобраћајна средства и сређене и срећне политичке прилике, па ма како се звали и ма колики да су непријатељи Српског Народа. 2. Б И Т О Љ. Битољ су, судећи по називу, основали Срби, који су му дали српско име. По г. Стојану Новаковићу, почетак насељавања Битоља био је код данашњег манастира Букова, откуда је и име дошло новом насељу: Битољ (од обигћлБ—манастир) и Монастир (по манастиру). Турци су спојили оба назива и звали га Толи-Мо настир. Тако га зове турски географ 17. века ХаџиКалфа, а Евлија Челебија, турски путописац 17. века, само Манастир. Крсташки га путописци зову само Butella, Битољ, и један додаје да то место тако зове прост народ. У записима 16. и 17. века зове се обично градБ Битолњ Бернардов путописац (1591) зове га само Monasterio. Доктор Е. Браун (1669) га зове „Monastir or Toli“. Доцнији га путописци према српском и турском називу зову: Битољ, Битоља, То л и - М;онастир, Манастир. Тим двојним, али не скраћеним, именом зове се у турском рефрену једне српске народне песме: „Битоља, ђене бабам, Битоља; Манастир, ђене бабам, Манастир“. Још у 11. веку Битољ се помиње у крсташких путописаца као богато место у пределу Пелагонији. Трговинска његова важност била је у томе што је он био економски центар плодне околине и простране области и што је био на чувеном Егнатијском путу, који је Италију од Драча спајао преко Арбаније и Македоније са Солуном и Цариградом. Особито се пак Битољ подигао за време Турака. Путописац млетачког посланика Бернарда (1591) бележи да је Битољ врло насељена варош, а причали су му да има 1500 кућа (међу њима 200 јеврејских). Тада је Битољ, по истом путописцу, био отворена варош, без градских зидова (тврђаве), трго-