Delo

Б Е Л Е Ш К Е 479 колико је тешко ући у суштину песника и колико је неоправдано бити субјективан при оцењивању песничких дела. Dis-ова је збирка изразита. Већина песама, међу којима се истичу „Прва песма среће“ и „Звона на јутрење", оставл.ају утисак чистих осећања. Оне су исказане јако и убедљиво, тако да ће их свако осетити И ако су издате у тишини, оне ће бити пратилац свих оних који умеју да осећају и знају шта је добра поезија. — шш Песме М. Бојића. — У укусном издању књижаре Св. Б. Цвијановића изишла је прва књига стихова r. Милутина Бојића. Млади писац „Краљеве Јесени", која је имала успеха на београдској позорници прошле године, није непознат читалачкој публици наших књижевних листова. Са више разлога би се могло рећи да је тој публици г. Бојић и сувише познат. Као млад човек, излазећи из средње школе, он је, прво кроз „Дело“, па кроз „Нову Искру“, „Срп. Књижевни Гласник“, „Савременик", „Звезду“ и још неке часописе, закратко време публиковао велики број стихова, готово увек крепких, често врло звучних; али врло неједнаке вредности. Ако би и била погрешка доносити одсечне судове о првим књигама врло младих писаца, „Песме“ г. Бојића засдужују и знатну пажњу и знатан број замерака књижевнога хроничара. То долази отуда што су ове песме, као што смо рекли, врло неједнаке вредности; а затим, што је у књизи r. Бојића невероватно више добрих стихова него добрих песама; тачније речено, што ту, и поред много беспрекорних стихова, нема ни једне беспрекорне песме. Г. Бојић има импулса, али нема укуса; он има полета, али нема дисциплине; он воли јаке речи, али га оне заводе; он је песник, али није уметник. У књизи r. Бојића има одличних стихова: „Страст је закликтала на лешини Вере“; „Ми смо деца среће и живота зрела“; „Заспала срећа тешко спава, А над њом жуди јасмин снен“, Или снажних строфа, које су у ствари продужени п израђени стих: „О, како те ноћи, с нуно славе горде, Трошио си живот у ностељи смрти, Док пред капнјама урлале су хорде, И рзали вранци и вриштали хрти!“ Г. Бојић воли патос, изразит и снажан стих, звучан слик. Али он пада врло често у празан вербализам, у несносну реторику, у неукусну или бесмислену фразу. Кад се каже:” „Љубави и Cpeho к’о кобац вас кљујем!* ту извесно нема много укуса. Написатн: „О, како јуре, стижу, Стегове дижу, Вију, Рију,“ — то није ништа. А рећи: „О, докле ће тако иронија мозга Лутати и мрети попут снежна прама!*, — то је просто којешта. Али као што ове примедбе не могу бити дефинитиван суд о вредности ове књиге, тако „Песме* г. Бојића нису дефинитивна мера његова талента. Н. Исидора Секулић - Стремницка: Писма из Норвешке (Издање С. Б. Цвијановића). Госпођа Исидора Секулић, која се огледала својом збирком нриповедака Сапутници, дала је под горњи.м насловом збирку зани.мљивих писама, којн нису без добрих особина. Писана лепим књижевним стилом, та се пис.ма одлнкују тачним опажањима и описи.ма, те остављају доста утисака. Поред све намештености, у оскуднцн ваљаних путописа, књига Г-ђе Секулић може у образованијим круговима имати довољан број пажљивих читалаца. — mm • Из великих дана. — Историјски догађај 1912—1923 године далн су читаву једну литературу, стручну и уметничку. У Сарајеву, Остоја Боснић (псеудоним) публиковао је једну свеску својих утисака и опажања из тога времена, неколико успомена на пријатеље самога писца, од којнх су некн осталн у жнвоту, а неки трагично свршили у првом или другом Балканском Рату. Све те ствари, више илн мање, само се нндиректно односе на Рат; иначе, то су врста интимних забележака и успомена, које су публиковане у фељтоннма босанских и херцеговачкнх лнстова прошле године. Ilo своме врло искреном тону и књнжевном стилу, ова се књига чита много пријатније од других које су пиеане са више претснсија н више података о времену на којн се односе. То је добра књига која показује иочетак једног при