Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ ДЕО ДРУГИ. — КГБИГА ШЕСТА РУСКИ МОНАХ. II Из жи вота у Богу п реми нул о г ј е росхимо наха старца Зосиме, састављено, поњеговимсопственимречима, Алексијем Фјодоровићем Карамазовим. в) УСПОМЕНЕ ИЗ ДЕЧАЧКОГ ДОБА И МЛАДОСТИ СТАРЦА ЗОСИМЕ, ДОК ЈОШ НИЈЕ БИО МОНАХ. — ДВОБОЈ. У Петрограду, у кадетској школи, остадох дуго, скоро осам година; и са новим васпитањем, што га ту добих, много сам шта из детињских година напустио и занемарио, премда ништа нисам заборавио. Наместо тога, ја у школи примих толико нових навика, па чак и мишљења, да се претворих у једно створење, скоро дивље, сурово и одвратно. Блесак отмености и великосветског понашања заједно са француским језиком — то сам, истина, стекао, али оне војнике, што су нас у војеној школи послуживали, сви смо сматрали за праву стоку, и ја такође. Још ја, можда, више но сви други, јер сам од свих другова све најлакше примао. Кад смо изишли као официри, готови смо били проливати своју крв за увређену част нашег пука, а о правој части скоро нико од нас није знао ни шта је она, а кад би и дознао, први би је одмах сам исмејао. Пијанчењем, теревенчењем и дрском одважношћу само што се нисмо поносили. Нећу да кажем да смо били гадни и погани; сви су ти млади људи били добри, али су се понашали ружно, а од свију најгоре — ја.