Delo

272 Д Е Л 0 Најгоре беше то, што се код мене нашао свој капитал, те стога почех живети за своје задовољство, са свом младићском бујношћу, необуздано, почех пливати „свима једрилима". Али ево шта је чудновато: ја сам тада и књиге читао, и чак са великим задовољством; само Библију у то доба скоро никад нисам отварао, али се никад нисам ни растајао од ње, него сам је носио свуда уза се: ваистину сам ч>вао ту књигу, ни сам то не знајући, „за дан и час, за месец и годину"1 — да ми се нађе при руци, кад год ми затреба. Одслуживши тако једно четири године, ја се најзад нађох у вароши К., где је тада боравио наш пук. Варошко друштво беше разноврсно, многобројно и весело, гостољубиво и богато, а дочекиваху ме свугда лепо, јер сам од рођења био веселе нарави, а поред тога се знало и да нисам сиромах, што у свету доста значи. И ето тада се деси једна околност која послужи као почетак свему. Мени се допаде једна млада и прекрасна девојка, паметна и честита, карактера светлог, благородног, кћи уважених родитеља. То беху угледни људи, имађаху богатство, утицај и моћ, дочекиваху ме љубазно и срдачно. И тада ми се учини да и девојка мене воли, — плану ми срце од такве маште. Затим већ и сам увидех, и би ми сасвим јасно да ја њу можда никако нисам ни волео тако јако, него сам само штоЕао њен ум и узвишени карактер, што није ни могло бити друкчије. Али себичност ми не даде да запросим њену руку у то време: учини ми се тешко и страшно растати се са саблазнима развратног, момачког и слободног живота у таквим младим годинама, а уз то сам био још и имућан. Али сам јој ипак помало давао на знање и наговештавао. У сваком случају, одложих на неко време сваки одлучан корак. А ту се наједаред деси да ме званично послаше у други округ на два месеца. После два месеца враћам се ја, и наједаред чујем да се девојка већ удала, за богатог властелина у близини вароши, за човека, истина старијег од мене годинама, али још младог, који је имао свеза у престоници и у најбољем друштву, чега ја нисам имао, — за човека веома љубазног и поврх тога образованог, а већ ја образовања никако нисам ни имао. Тако сам био пренеражен тим неочекиваним случајем, да ми се чак памет у мени помути. А главна се ствар састојала у том, што је тај млади властелин, као што сам тада дознао, одавна био њен младожења, и што сам га ја и сам много пута виђао у њиховој 1 Јованово Откровење, гл. 9, стих 15.