Delo

'БРАЋА КАРАМАЗОВИ 275 хоћу да чиним? Идем да убијем човека доброг, паметног, благородног, који ми ништа није крив, а жену ћу његову тиме за навек лишити среће, измучићу је и убићу. Лежао сам тако на постељи ничице, загњуривши лице у јастук, те и не приметих како и време прође. Наједаред улази мој другар поручник, дошао по мене, са пиштољима. „А, — вели он, — то је добро, што си већ устао, време је, хајдемо". Ја се ту ужурбах, сасвим се збуних, али ипак изиђосмо да ■седнемо у кола: „причекај ме овде малко, говорим ја њему,ја ћу да отрчим један часак — новчаник сам заборавио". И утрчах сам натраг у стан, право у собицу код Атанасија: ^Атанасије, — рекох му, — ја сам тебе јуче ударио дваред по лицу, опрости мим. Он се сав уздрхта, као да се уплашио, гледа, — а ја видим да је то мало, мало, па тек наједаред, онако како сам био у мундиру и у еполетама, грунем на земљу пред његове ноге, челом .до земље: „Опрости ми!“ рекох му. Ту већ и он сасвим претрну: „Ваше благородство, баћушка, господине, та шта ви то... та зар ја заслужујем..." и заплака се наједаред и сам, баш као малочас ја, обема рукама покри лице, окрену се к прозору и сав се стаде трести од суза, а ја истрчах код свога друга'који ме је чекао на улици, улетех у каруце и викнух: „терај!",— „Јеси л’ видео победитеља, — рекох — ево га пред тобом!“ Сав преиспуњен одушевљењем, ја сам се смејао целим путем, говорим, говорим, сад већ и не знам шта сам говорио. Гледа он намене: „Но, брате, богме си ти јунак, видим да нећеш'осрамотити официрски мундир“. Тако се довезосмо на уговорено место, а они већ тамо чекају нас. Раставише нас, дванаест корака једног од другог, он he први пуцати, — стојим ја пред њим весео, право лице у лице — ни оком да трепнем, са љубављу гледам на њега, знам шта ћу учинити. Испали он... Само малко што ми огребе образ и малко што ми очеша уво. — „Хвала Богу, вичем ја, нисте убили човека!“ па свој пиштољ зграбим, окренем се натраг, завитлам га у вис и бацим га у шуму: „Срећан ти пут!“ вичем ја свом пиштољу. Тада се окренем противнику: „Поштовани господине, велим ја њему, опростите ми, глупом младом човеку, што сам вас својом 1кривицом увредио, и сад вас навео да на мене пуцате. Ја сам 18*