Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА III Интервенција Турака. — Ферман од 1870 год. Нећемо замарати читаоца детаљима преговора између патријархата, Бугара и Порте, који су се и даље водили а ли једна од заинтересованих страна није озбиљно веровала у њихов свршетак. Бугарски епископи окупљени у Цариграду беху се стварно конституисали у синод и редиговали привремену уредбу да би уредили свој положај. Велики везир дао им је*да се надају владиној санкцији за организацију коју су израдили по начелном одобрењу Порте. Али турски министри, по својем обичају, развлачили су ствар пре него што би приступили дефинитивној одлуци Привремено стање ствари имало је својих користи за Бугаре, као и својих незгода. Они су активно настављали своју пропаганду у провинцији која је сваким даном освајала терен. С друге стране, променљива нарав Турака није их остављала без узнемирености. У области Цркве неизвесност и забуна рађали су анархију. Да би се учинио крај томе стању ствари, бугарски епископи одлучише да се „користе узнемиреношћу коју ствари у Египту и Црној Гори, као и увек узнемирљиво примицање пролећа одржаваху у духу отоманских министара да би снажно настојавали на уређењу размирице која је остала отворена"1. На једну лозинку, која је потекла из Цариграда, многобројни захтеви у томе смислу дођоше из провинције, и епископи се позиваху на њих понављајући своје захтеве. Тај маневар произвео је свој утисак на великог везира и убрзао солуцију. 1 Телеграм ђенерала Игњатијева, Пера; 3—15 фебруара 1870. г. № 32.