Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА 297 На дан 28 фебруара—12 марта 1870, Али Паша предаде бугарским делегатима ферман којим се установљава аутономна бугарска Црква. Тај у историји бугарскога народа важни акт састојао се из једанаест тачака чија је садржина била у овоме: 1. Биће образована црквена област под службеним називом бугарског егзархата. % Том црквом управљаће синод коме ће председавати први ■од митрополита црквене области, који ће имати титулу егзарха. 3. Унутрашња организација егзархата биће предмет уредбе саобразне канонима православне цркве и коју ће морати да одобри отоманска влада. Уредба ће имати у виду аутономни принцип не резервишући патријарху право интервенције у духовним стварима и у изборима епископа и егзарха. Патријарх, извештен од стране бугарског синода о избору егзарха, даје одмах потврдно писмо. 4. Егзарх наимекован султановим бератом мораће спомињати за време службе име цариградског патријарха према канонима. Кандидат за положај егзарха, који буде добио већину гласова, мораће претходно бити примљен од владе. 5. Егзарх има право да улази у непосредне односе са Портом и локалним властима за све послове који спадају у његову надлежност. Само преко њега епископи из његове области примаће берате о постављењу. 6., 7. и 8. Уређење односа између егзархата и цариградског патријархата у духовним питањима. Бугарски Синод добиваће Свето Уље од екуменског патријарха. Слободан прелаз епископа који припадају једној или другој цркви преко области друге. 9. По примеру јерусалимскога патријарха који има кућу са капелом (метох) у Фанару1, бугарски егзарх имаће у истом месту једну цркву и један метох у коме ће моћи становати кад год због послова морадне доћи у Цариград. 10. Побрајање епископија које образују нову област (на основи пројекта мешовите комисије). Ако православни стан'овници некога места (изван оних који су горе побројани) изразе жељу једногласно, или за коју би биле најмање две трећине становништва, да буду под бу1 Цариградски кварт у коме се налази патријархова резиденција.