Delo

Б Е Л Е Ш К Е КЊИЖЕВНОСТ. Невесињски: С орловских кршева. Било је доста писаца: приповедача, песника, историка, географа и етнографа, који су писали о животу Црногораца и Херцеговаца, али ниједан од њих није успео да тако дубоко продре у душу ових горштака као Невесињски. Он је и сам чедо оних сурових и сувише сиромашних кршева, где се више животари него што се живи, и то дуго живи у очајној беди и сиротињи, у вечитој борби с природом и с људима. Живот тај, и ако се на први поглед чинн прост и једнолик, пун јс разноврсности и занимљивости. Душа ових горштака сурова је као и њихово стење, али је и мска и племенита као и поветарац који у благо пролеНе провејава кроз оне кршеве и клисуре и местимичне шумице и ливадице. И зато је пуно појава у животу ових горштака које је кадро похватати и описати само перо дубокога посматрача и вештога приповедача као што је Невесињски. У књизи : „Сорловских кршева“ (Београд, 1914, у 8°, стр. 273. Издање Геце Кона), он нам је дао осам врло лепих и изразитих прича о животу у Црној Гори. Познавајући дубоко и свестрано живот црногорски, служећи се пребогатим и нарочитим реч ником ових горштака и њиховом богатом фразеологијом, која одговара њихову животу и њиховој души, Невесињски је дао у овој књизи осам врло лепих слика, врло јасних и врло занимљивих. У овој збирци Невесињски је дао ове своје приповетке: „Прича старог сенатора“, „Ђед Микаљ", „Суд Шута Poraнова", „Међу нечастивима“, .Магла", „Под снијегом“, „Немрчи пушке“ и „Никоговић". Све су ове приче раније биле ттампане по појединим часописима, где их има још повећи број, од којих би се саставиле можда још две три овако лепе и занимљиве збирке као што је ова. Цена је овој збирци 3 динара. М. Фридрих Ниче: Тако је говорио Заратустра. — У врло укусном издању књижаре С. Б. Цвијановића изашла је друга књига „Тако је говорио Заратустра“, од Ничеа, у преводу г. Милана Ћурчина. Уз ову књигу г. Ћурчин је написао, као предговор, кратку студију о Ничеовој философији („Фридрих Ниче. Скица његове филпсофије“), у којој је објаснио основу ове фи лософије. Из ове скице види се да г. Ћурчин воли Ничеову философију, да ју је добро разумео, да и сам уме лепо да пише и да објасни — Што се самог превода тиче, он је у главном добар п тачан уколико уопште може бити добар и тачан превод оригиналних, често врло нејасних и испрекиданих мисли и речсница Ничеових, јер Ниче не даје само нарочите мнсли, него и те мисли, почешће нарочито и исказује. Али г. Ћурчин у овом свом преводу има доста грешака с погледом на правилност српског језика, грешака стилскпх и граматичких, које је — да је мало више пазио могао избећи. Е. Жив. Девечерски: Међу својима. — Г. Девечерски је млад и нов приповедач, или је досада дао приличан број приповедака, које су одмах прид биле пажњу читалаца. Читаоцима „Дела“ он је већ добар н несумњиво мио познаник. јер су његове приче пуне ведрине