Delo

Б Е Л Е Ш К Е 317 и занимљивости. Он већ уме да нађе предмет за приповетку, да га обрааи савесно, да ra згодно разради и заокругли. Он не прнча дугачке приче, већ кратке и пуне садржине. Свака скоро његова прнча има једну мисао, о којој и читалац мора да размишља кад причу нрочита. У овој првој својој збирци г. Девечерски је прикупио девет најлепших својих прича, које је досад био објавио. То су: „Господин“, „Стопама греха“, „Улични леш“, „Дивље прасе“, ,,Размирица“, „Тоура“, „Савест“, „Под жутим лашћем“, „Иосле сна“. — Својим читаоцима најтоплије препоручујемоову малу али врло занимљиву збирку приповедака г. Девечерског. (Књизи је цена 1 *20 дин.) Мирко Королија: Песме. — У врло елегантном издању књижаре Енрико де Шенфелд у Задру штампана је збирка песама г Мирка Королије. Он је своје песме поделио у две групе и дао им наслове: једној „Еротикон“, другој „Хероикон“. У првој су групи љубавне песме, а другој патриотске. О овој занимљивој збирци песама биће говора касније у овом часопису, а засада је препоручујемо читаоцима, а нарочито књижевним критичарима, јер она за њих може бити врло згодан предмет. Б. Будисављевић-Приједорски: Из старог завичаја. — Управа Матице Српске у Новом Саду издала је збирку приповедака пок. Буде Будисављевића под натписом „Из старог завичаја“. Ту су штампане ове приче: „Кобна замјена“, „Хајдучица Сава“, „Шаша харамбаша‘, „Прнјеки суд под Модрушградом“ „Хајдук невјера*, „Задњи лички харамбаша“, „Вражја пећина“, „Пред освитак“, „Биједа“, „Старији“, „Мучни дани“, „Ујак пане“, „Калуђерица Јека“, „Епилог“. Уз ову је збирку и кратак предговор о књижевном раду пок Будисављевића, који је написао М. Б. Књига је у 8", има стр. XIV + 220. L’ Albanie et Napoleon, par. A. Boppe. Hachette et Cie. — Саветник француске амбасаде у Цариграду r. Боп, који спеиијално студира француску историју Наполеонова доба, објавио је под горњим насловом један део својих студија, који се односе на везе Наполеонове са Албанијом. Према г Бопу, Наполеон I је давао Албанији ону исту вредност коју јој даје данас Италија. Управо, Наполеон је био на месту данашње Италије. Освојивши Венецију, он је заузео и острво Крф са суседним острвима и албанским пристанпштима. Он је полагао нарочиту пажњу на ова пристаништа, јер сетако осигуравала слободна пловидба француских бродова по Јадранском мору. Исти разлози руководе данас Италију да се противи нашој легитимној жељи за изласком на Јадран, као и праведној жељи Епираца ла се сједине с Грчком. Албанијом су и тада управљали бегови, недисциплиновани васали султанови, који су, као и данас, били европским силама предмет за експлоатисање и прилика за интриге. Наполеон се јако интересовао Албанијом, он је чак организовао један албански пук, који је доцније дао грчком устанку најбоље вође, као Боцариса и друге. Нарочито је изнет у појединостима однос пзмеђу Наполеона и Али-паше јањинског, оног чувеног Али-иаше с којим је и кнез Милош био у вези, и кога су сјајно опевали Бајрон, Дима, Мавро Јокај. Наполеон је код њега акредитовао једног консула, Пуквиља, храброг и ваљаног човека, од кога је остала цела једна архива. По тој архиви је и ова књига готово сва написана, што много доприноси веродостојности нових факата које г. Боп износи, а који су врло важни за проучавање новије историје балканских народа. У. С Дунава на Рајну. — То је једна занимљива збирка бележака и успомена једног нашег млађег официра, г. Ђ. Ћирића, који се досад чсшће јављао својим радовима по нашим дневним и књижевним листовима. Он књижевно описује јадранско приморје, Словеначку, извесне крајеве Швајцарске и јужне Француске. Поред личних утисака, који би могли бити нешто једрији и оригнналнији, даје обилно материјала о месним приликама, да ова књига може послужити врло добро као ручна књига Србима који не знају добро стране језике, а путују по пределима које г. Ћирић описује. Издање је пишчево, цена 2'50 дин У. Д-р Ст. Станојевић : Историја српско-турског рата. — Д-р Ст. Станојевџћ написао је и дао у штампу „Историју српско-турског рата“, која ће кроз