Delo

340 Д Е Л 0 баре, пушта црвену пару и цури даље и нестаје. Нестаје онако исто загонетно као мало пре што су нестајали костурови. „Зграбих за капак, и он се лагано поче дизати. Не, не, више се није могло издржати. Али ипак, за све време затварања капка разрогаченим очима стално сам гледао у крваву слику, и кад се већ хтео затворити, случајно, сасвим случајно приметих, сигурно зато што сам тада боље видео, на свакој бургији, по дужини, исписана ситним, сјајним словима по једна реч. На једној доста дугачкој и танкој прочитах у оној хитњи: „Слава“; на другој до ње почетно слово беше „а“ или „ш“, не сећам се више, и — капак се затвори. „Сад ме заголица да дознам шта ли је то било написано по осталим бургијама. Брже боље покушах поново да отворим фијоку, само због тих натписа, јер је иначе цела слика на мене утицала врло рђаво; и шта нисам опробао, али нисам успео ништа. Да нагађам шта је на њима стојало, никад нисам ни покушавао; али према количини бургија које сам видео, можете судити, ако је на свакој била друга реч, шта је све на њима могло бити исписано. „Крв, као што вам рекох, од силних лешева требаше да преплави целу површину, међутим ње није било у толикој мери. Одмах се сетих да она пролази кроз дно сандука. Не оклевајући отворих, на исти начин, као и раније, и последњу фијоку. „Преда мном се ширила недогледна површина. По њој се креће велики број патуљака, али не толико велики, да се не би могао пребројати. Одмах ми је пала у очи, велика разлика, не само по спољашњости, између оних патуљака које сам до тада виђао са овима у овој последњој фијоци, већ и по самом њихову раду. Ови се нису кретали као какве машине, отаљавајући стално утврђеним редом један исти посао, напротив, изгледаше ми као да су били свесни сваког свог и најразноврснијег поступка, или су се бар трудили да такви изгледају. Сваки је вршио други посао, и вршио га на свој оригиналан начин. Али, у главном, сав тај њихов посао састојао се у томе што су крв из предпоследње фијоке, која је стално цурила на многобројне отворе у ову последњу, хватали у нарочите велике судове. И једни су том крвљу бојадисали слике, други нешго цртали, трећи писали; неки су опет ту крв излагали ужасно великим притисцима и добивали од ње разне статуе и фигуре које су јако наличиле нашим споменицима. Уопште цела фијока личила