Delo

348 Д Е Л О Д. Родриго. Не огледају се двапут мени слични, На удару првом они су већ вични. ГраФ. Знаш ли ко сам ? Д.Родриго. Да; сем мене, свак од гласа Твог имена само дрхти од ужаса. Око чела твога палме обвијене Изгледа да пропаст већ носе за мене. Непобедну миш’цу нападам што оста; Али биће снаге, има л’ срца доста. Све може који се за свог оца бије, Непобеђен човек непобедан није. ГраФ. Из тих речи видим душу ти дубоку, Ја сам је и досад у твом глед’о оку. И када у теби част Кастиље гледих, Радосно за тебе кћер своју одредих. Ја знам твоју љубав и радост ме нова Обузима гледећ’ осећања ова Да дужности дајеш неповредној, чистој; Пошта ми је равна врлини ти истој; И желећи зета савршеног себи Избором се нисам варао у теби. Ја осећам за те осећањем живим; Жалим младост твоју, храбрости се дивим. Што пред кобни удар мећеш прса своја? Разреши ми храброст неједнака боја. Мало части дају борбе ми оваке; Тријумфи без славе победе су лаке. Веров’о би сваки да си лако пао; Само би ме било смрти твоје жао. Д. Родриго. Твоју дрскост прати ниско сажаљење: Зар ми живот штедиш, а узе поштење! ГраФ. 'Остави ме сама. Д. Родриго. Хајд'мо својој мети.