Delo

с и д 34& ГраФ. Је л’ ти мрзак живот? Д. Родриго. Је л’ те страх умрети? ГраФ. Хајде. То је дужност. Онај син не вреди По очевој части који живот штеди. СЦЕНА ТРЕЋА. ИнФанткиња, Химена, Деонора. ИнФант^иња. Дај, Химено моја, мира болу своме; Буди стална сада у удесу томе. После мале буре мир he да се слпва; Срећу твоју само мален облак скрива, Мало кашње твом he оку да се даде. Химена. Изнурено срце нема више наде. Бура што нам тако често покој мути Бродоломом скорим пропаст нашу слути; Пострадаћу, видим, још од пристаништа. Ја вољах, ја бејах вољена, и ништа Не дељаше наше оцеве. Ви саде Знате шта им повод њиној свађи даде; А она је брзо, у времену кратку Разорила грозно целу наду слатку. О манијо страшна, ти сујето клета, И најбољи коју носе овог света! Ти свирепа части, што не желиш знати Колико ћеш суза, уздаха ме стати! ИнФант^иња. Страха се од њине свађе ослободи: Њу тренутак гаси, к’о што је и роди. С тако много хуке она се не шири; Краљ је већ на себе уз’о да их смири; А ти знаш и моје биће да ће цело Радити, да страха твог пресуши врело. Химена. Учешће не мири случаје оваке: Јер се тешко лече и увреде лаке.