Delo

ЈЕДРИЛИЦЕ БЕЗ ЈЕДРИЛА Драма у четири чина. ТРЕЋИ ЧИН. Данилова соба за рад из првог чина. Напољу је облачно и пада киша, те унутра није довољно видно; како наиђе који гушћи облак у соби бива још тамније. ПРВА ПОЈАВА. Данило, Наталија. Наталија седи за писаћим столом и на једној дугачкој шлајфни пише што јој Данило диктира. Има на себи обичну нрну хаљину; гологлава је, те још више пада у очи њена бујна, сјајна коса. Данило (хода по соби и диктира лагано): „И тек тада, после смеле и велике борбе, напаћени и очеличени, наћи ћемо се једне дивне зоре усред нашег идеала: аутономије и федерације свих слободних и равноправних племена југословенских. Зато ујединимо духове и снаге наше и здружимо наша срца, (застаје у ходу, одушевљено): па ће као росом освежена заблистати нова, велика и заједничка Југославија!“ Наталија (довршује писање и погледа ra): Као Феникс... Данило: Али не из пепела. Наталија: Готово, је ли? (Оставља перо). Данило: Да, хвала ти. (Седне на столицу крај ње). Много ми боље иде кад диктирам. Лакше везујем мисли. Наталија: Дакле, ово као уводни чланак? Данило: Јесте, за сутрашњи број. Наталија: Хоћеш ли још што? Ја тако волим да исписујем твоје мисли. Онда ми изгледа, као да и ја радим заједно с тобом и као да нам се мисли сливају у једне, а ови редови као да су наши заједнички. Данило (посматрајући je): Ја их тако и замишљам. Наталија (радосно): Је ли то истина? (Данило климне главом).