Delo

ЈЕДРИЛИЦЕ БЕЗ ЈЕДРИЛА 361 Н а т а л и ј а Хвала ти ! (Кратка пауза). Данило (иогледа кроз прозор): Још непрестано пада. Наталија: Досадно време! Мутно, натмурено... монотона киша као усред јесени... И свуда неки непријатни, болнички мир... Ето, такав је био и мој живот тамо, у оној паланци... (с уздахом); празан, а тежак као олово... Сећам се добро једног оваквог дана: био је јуни, а напољу облачно и каљаво као у новембру. Била сам сама у кући; око мене зидови и замагљени прозори и мој мртви живот. На једанпут ми, седећи тако непомично, паде поглед на кавезе с птицама, што су висили о зиду. Мој је муж волео њихово певање. Оне су немирно скакутале и гледале кроз испреплетане жице; само је једна од њих певала. Али мени се та њена песма учинила као неко сетно, немоћно туговање роба за слободом, за животом и за свима изгубљеним радостима његовим. И ја сам више но ма кад пре тога осетила, да сам исто тако роб, исто тако у кавезу, а око мене свуда жице... (Узбуђено): Силно сам зажалила те сироте птице, дочепала сам кавезе и пуштала их једну по једну. И онда сам жудно гледала за њима, како се губе у даљини и слободи и плакала дуго, дуго!... Данило: И тако се постепено прелази у резигнацију и апатију. Наталија: Ја не; моја природа није тако слаба. Већ сутрадан ја сам се опет надала и веровала. Данило: Ипак си била срећна... Јер доиста, по неке ланце човек није у стању сам да раскине Наталија: Зашто? Да није умро, ја бих га оставила. Зар ти мислиш, да бих после оних наших дана могла цео свој живот да проведем крај човека, са којим нисам имала ничег заједничког — сем брачне постеље? Данило (замишљено): После ОНИХ наших дана... (Устајући, нервозно): А шта су нам они сада? (Ходајући): Ето, то никако не могу да схватим, и ако мислим о томе непрестано од како си дошла овамо. (Застаје): Они лепи дани, светли, чисти, које је успомена још више подигла, сада су за мене једна загонетка неодољива и мучна као сфинкс... Наталија: Зашто? Данило (наставља ходање): Зато што јој нема решења, нема излаза. Наталија: Ја те не разумем. Д а н и л о : Успомена на те дане толико ми је свежа и драга,