Disciplina Moral Čast

20

сама храброст не вреди много, кад имамо посла са дисциплинованом и морално јаком војском. Дисциплину могу постићи и одржавати и људи средњих па чак и малих способности само ако су сами ревносни и савесни; они тиме чак и импонују. Они су учитељи. Дух подићи и дати полета војсци већ је тежа ствар и то тражи нарочите психолошке способности. Ови су професори. Али само прави вођи умеју постићи и једно и друго и то су уметници, вештаци. Пример. У једном пуку служио је потпоручник Б. кога су много кажњавали, нарочито што је задоцњавао на службу. Он је већ био огуглао на казне које нису на њега више имале утицаја. Дошао је нови командир. Сви су му честитали што има такву »птичицу« у чети. Прво јутро командир дође раније. Кад после њега дође потпоручник Б. јави се командиру скоро пркосно. Командир се са њим рукова пријатељски и не рече ништа. Друго јутро се понови исти случај. Треће јутро опет. И увек је командир долазио први а потпоручник после њега. И увек та љубазност командира која је поражавала потпоручника. Најзад, потпоручник поче долазити и сам рано. Командир не показа никакво изненађење нити промени држање. Кад једном потпоручник дође пре командира, овај га похвали али брзо пређе преко тога и неподвуче тај преокрет. Потпоручник, ненавикнут на похвале, био је одушевљен и прегну на посао свом енергијом. Код потпоручника нису биле угашене све племените жице, без којих би, разуме се, био немогућ за војску. Али и овакав рад новог командира, који је долазио свако јутро рано, био је тежи него доћи једном рано и ухватити у грешци и казнити. Овде је пример био јачи од дисциплинских казни. »Има их који су рођени да слушају; има их рођених да командују; они не личе једни на друге« (Жан Мирабо).