Đaci i socijalizam : predavanje držano na javnom skupu studenata u Berlinu 14.(3.) decembra 1897 god. : sa dodatkom O đačkim pokretima u Srbiji

демокрација - што je непобитно и доприаело ттпбеди - онда мора да има нешто што чпни да соцпјална демокрација нађе такав одзив, какав je у етвари нашла.

Велика већина сања п дан - дањп да се сваком човеку може удитп што се хоће, да се на развој идеја у неком народу у пзвесно доба може по војби утицати. Ади то je немогуће.

Ja увек смем нагласитп: не лисли се шта се хоАе, eefi шгаа се мора. И та одређеност мишл.ења у нарочптом правцу резултат je пнтереса и погдеда, који се развпјају из друштвених пнтереса извесног елоја иди извесне класе друпгтвене, Што je наша буржоазија, наша капита.дпстпчка класа непрпјатељ соцпјалне демокрације, томе се ми содијал - демократп ни најмање не чуди.мо. У опште се не чоже захтеватп да једна класа ради аротпв животних индереса својпх. па за 'то нп мп социјал - демократп то не очекујемо. Нама je впше стало до тога, да у колико je могуће трезвено и јасно повучемо границу, која одељује разлпчне друштвене слојеве л клаее на основу подвојености њнховпх друштвенпх пнтереса. а коју нп до данас није тачно упознала буржоазпја и њенп представнпцп. Када се пре 50 година појавио Комунисшички Манифест, дело које мп и данао сматрамо за најбољп п најгенпјалнпји агптадпонп сппс, није тада нашао никаква одзпва. А када неколпко меееца додндје буржоазна револуција пз Франдуске захватп Немачку и остале делове Европе, тада се оно неколико следбенпка ЈКомунистичког Манифесша нпоу боршш у социјалистичком или комунпстнчком цпд>у, већ за захтеве буржоазаје. То су урадплн из проста п прпродна разлога, јер je казано; јда бп ее могле остваритп социЈалистпчке и комунпстпчке пдеје, мора најпре буржоазија иоетати господарем државе п друштва, морају

12