Đaci i socijalizam : predavanje držano na javnom skupu studenata u Berlinu 14.(3.) decembra 1897 god. : sa dodatkom O đačkim pokretima u Srbiji

15

'крупна пндуетрија развијаше се тако брзо, како се -пре тек слутптп могло.

Али у исти мах почиње пролетаризација п оних сзојева друштвенпх, којп су до тада још моглп бедно одржавати свој положај. С овим рашћењем продетаријата који, као што сам напоменуо, продаје своју радну снагу предузпмачима, почиње нагло ширеље сохшјалнстичкнх пдеја. И то баш долазп онда. када се радниди, продајући своју радну снагу, одричу права да сами сосом распотгажу. Јер прпродно je, да се код једне клаее људи, која je у таквом друштвеном положају и зна да јој се неће чењати. створп помисао; je ли то паметно Ј . je лн разумно? треба лп тахо вечно да остане ? Зар да ми вечно будемо угњетанн и опљачкани, да бп мотли п.шватп у раскошп они који су помоћу наше радне енаге стекли сва добва и уживања овог света? To je било гтлво шттатве. II у колико маса поетајаше свеснпја да je тај положај недосЈ-Ојас, да она према сво.м раду, интелигентноети и човечносш пма права да захтева сва ирава једног човека. у толико већма јачаше социјал - демократски покрет. Капиталиетпчки развитак поетитао је у уједиаеној Номачкој_ сјајне успехе. Неча ниједне земље у свету, пзЈзев америчке Уједињене Државе, у којој je за тако крагко време од 27 2 деденпје капптализам учпнио такве џиновске напретке као у Немачкој У исто време пигде шзје тако збрисао и унигатио еве средње слојеве друшхвене, који се нису више мотли одржатп иод новпм животним и произвођачким приликама. Немачка бегпе бед мадр све до. овог времена чисто епгно буржоазна п ситно сељачка земља; то значи ( "У У ДРУ Ш I ву претежно владали живохшт инхереси ситног грађанства и ситних сељака. И ако прилике нпеу оиле потпуно повољне, иоак еу давале великом