Đaci i socijalizam : predavanje držano na javnom skupu studenata u Berlinu 14.(3.) decembra 1897 god. : sa dodatkom O đačkim pokretima u Srbiji

24

приметио je да еоцпјална демокрација експлоатише ову реченицу, јер je она потпуно тачна, п зато јз одмах из својих књига избрисао. И то je један доказ елободе и незавиености паучњака ! А како стојп еа слободол и незавпсношћу науке, показује Вам закон о приватнии доцентима). Дакле, Блунчли каже : „јРеволуција je сваки преображај из основа, пзвршио се ок мирним иш насшгним путемД. Проображај пз оеноза, то je нужчп продукт данашњзг друшгвеног уређења. Aia све разне фазе, кроз које ће овај развигак проћп. тешко ко може оппсатп; јер ндједан човек не може казати шта ће сутра бати, одноено шта ће битп иоеле једне шш више годпна, пли ххоеле неколико десетина година.

Сада пзлазе протпв нас с чнтавпм нпзол оптужбп: прво, да ми хоћемо наеолау реводуцпју. Шго да п)ричем да je било времена, када емо ми п мисхплп на то ? Аш ја сам јот пре десзт годхгаа у царламенту јаснсг пзнео да ндје више петребна каква насидна револуцнја. Највећн револуционарп нпоу еоцдјалдешжратп, то су њпховп закодани непријатељхт. Нпр., господа фон Штум п Круц, то еу револуцпонарп раг excellenee, људи којп етварају соцпјалну демокрацпју. На једној странп подижу цркву за црквом да врате свет у средњи век, алп на другој још вшлге подпжу фабрике, а у фабрпкама ту je реводуддја органпзована Xi уређена, ту ее цредају пдеје од главе главп маого брже него с цредикаониде.

Да:вз нас нададају због непатрпјотпзла, Мп се боримо протнв много које чега у нелачкоч царству иросто из тог раздога што сматрало да je штетно, иеправедно, да треба да се ушшхгн ихн поправп. На све што нпје складно, хггго пе годн нападало безобзирххо, еиергично. Übi beixe ibi patria каже ce y uoзнатој етудентској песшх; то бп могао казатхх п раднлк.