Đubre i đubrenje

2

мице непрестано ново ђубре, које служи оном дрвећу као храна. Ту храну у шуми нико не дира, нико ју оданде не одузима и она се с године на годину ту тако гомила и сачињава неисцрпимо стовариште потребне хране; „неисцрпимо“ велим зато, што се сваке године, као мало пре што рекох, по један нов слој хране ђубрета ствара и старо стовариште допуњава. Ми шуме не ђубримо, а горостасни грмови опет зато расту и развијају се стотинама година без наше помоћп, али ми им и не одузимамо оно што они сами себи за храну спремају,. отпаднутим својим сопственим деловима. Код наших њива пак, које с године на годину с разним културним биљкама засејавамо нпје тако, јер што год посејемо, ми не дамо да то на земљу падне и да ту на месту иструне, да се од њега направи ђубре, да се направи храна и надокнади оно, што су те биљке за своје развијће земљи одузеле, него ми све то с врло малим изузетком с њиве скидамо, кад се те биљке до извесног, нами потребног ступња развију, па их за наше потребе потрошимо, и онда земља, на којој су те бпљке расле, у толико је више ослабила, у колико смо јој више тих биљака одузели. Кад би ми с наших њива непрестано само скидали, жњели, а не би их с времена на време и ђубрнли, не би их подхрањивали, ми би их исцрпели, „испостили" што народ каже у тој мери, да на њима не бп могло ништа да рађа.