Đul-Marikina Prikažnja

98

сас модри очп, две мп очи, модрп!... Бело, убаво... Друго сн је човек, друго чедо. Од чедо нпшто на свет поблаго, ни па поголем милос’... Како с’г да га њега гледам!... А један дан, како да је бпло јучерке, такој мп је овој у памет. Пролет. Велпкп постп. Чедо ми је Сотпр од пе’ шес’... рамно шес’ месеца пмаше. Слунце греје, греје, па дорп прежпжа, та обрнуле спрема њега бабе грбпне; дрвеће псцавтело, па како да је по бадем, шеФтелпје, црешње п слнве, што се по башчу ц па по обор на редовп белеју, пало пње; мпслеја бп човек да си је пње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што је впће прецавтело и опало, па ти прплпче како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прстп. А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшпке, сас нану ми п з’лву девојче, исцавтеја, псцавтеја, а којп је пак катмер, њпгове су луле посрнуле пото како цветовп на шарош-каранФпл. А ветар ете ти га тпке та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају 6е'ар, дуне, ама кол’ко? Како да тп од нпгде долетн сокол па тпке сас крила једанпут. Дуне, а тп отворпш уста да тп улегне у душу мирпс од цвеће на дрвеће и од зумбул, пз-