Đul-Marikina Prikažnja

8

мало, па тек по коју шалу, плп „прпкажњпцу к која је, Бога мп. мало... Е, Ђул-Марике, несмо саме! опомене је домаћпца. А она рекне: „Нећу, Севетке. више," п мало, па заборавп... Прикажи ни онуј твој'у прикажњу, две ,тп очп! рекоше укућанке; а она: Какву па/моју прикажњу? Ђојем се не сећа! Заш’ се буднш? Заш’ кршиш ђердан ? 11 Прикажи ни гу, жнв. тп Бог ! Све је окупише. Молбе, заклпњања, преклињање, умнљавање. II шта ће, куд ће ? Пристаде. Менп ће пјопчзтп, тако рече. II замолп те пзпђе пз собе домаћпн: нема, велп, воље да прпча »прп мужп". Још впше се завалп на Ј'астук, наслони главу на руку и загледа се према себн у зпд, у једну тачку само, где, без сумње, впде чптав големп свет свој', далеку прошлост своју, младост, радост...

11 Тврдпш пазар.