Đul-Marikina Prikažnja

44

пиле, како ништо да нп каже, па не си каза ништо. Трипут ме мене впкну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич. „Што ли је, туго, татку ми? сс миолела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко: Таске, морп! У аџину мешину претура се ништо... Може бит заради черкез. Заш’ је па онакав, аџике? - Неје. Запазила сам, Таске, ја овој прп њега јоште од кеа с'ц. Заш’ га не питаш, аџике, што му је? У! Чуваја Бог! Како ћу па да га питам ? Чуваја Бог ! Измећарка лп сп на аџију ели домаћица? Заш’ му се тол’ко бојиш ? Како па да му се не бојпм, Таске? Домаћин је. Ако је домаћин, он ти је тебе и другар... Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија. Ако је Нишлија неје звер. Твој аџија Нишлија, ама не те је ударпја, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада невесту. И кој знаје, аџике, да сам бпла заврзана како ти, он би ме до сТ утепаја; ама ја... А тике онеја жене забрајише да мисду