Đul-Marikina Prikažnja

45

што ми се татко срди, но се собраше око стрпнка-Таску па викају, смејајећи се; Заш’ те, мори Таске, удари? Пантиш ли ? Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар ! Заш’ те, стринка - Таске, чича-Мане удари ? питују и девојчики, смеју се и бутају се око њума. —■ ТТТто му се несу стегле питије, за тој. Какве питије? па питују и бутају се. Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: „ЗапТ су ти, вика, оваке?« ~Па с’га несу Водице та да се змрзну, но је Т>урђов дан. ц „А зар питије треба да се смрзну не да се стегну ?“ па тике мене та поза лево уво пљес! Леле к’д ми запоја уво! Туго к’д запоја! Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко ! Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим; а к’да се оно ућута, тике ја: „А, бре, Мане, заш’ ме удари?« „Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије.“ А заш’, бре, да ме удариш? А не ли сам те посипала да се измијеш ? А не ли сам ти аљине ичистила? А не ли сам ти помогла да се обучеш ? А не ли сам ти кафу испекла? А не -ли сам те испратила к’да си