Đul-Marikina Prikažnja

јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо ■— пет паре, десет ли ока! Еј, Мори Таоке! вика нана ми зкално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице. А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалеј ећи нану ми ; Еј, мори аџике! За тебе ме, вика, две ми очи, најжал. Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу. Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије. Море, внка, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи. Доста виће ! вика боба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за Фустан. Ете ти, вика, бели лук! Ете ти гу поприка! Мори Таске! па вика боба-Сика. Ђирит сапун! К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија 3 ... Догрмаџија га викају, а

3 Столар.

51