Đul-Marikina Prikažnja

53

Аман, кира! 4 Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће. Јес па, вика боба-Сика. Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има? Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је. ветар арно раздуваја? Таска се тике ућута. А нана ми! Кротко јагње ! Благи шикер ! Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију. И саг ете : како да гу гледам ! Неје постара но што сам ја сТ, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка. И сТа како да гу видим оиуј од китабију сечену антерију; и сТа како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангнр, 6 што га- јоште не беше слаиа доФатила, црвеп како жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам : божном Господ све на добро да обрће... А ! јадна нана ми!... Па видим, ете, како сТ да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира; на беле је шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину. Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а сТ: слуза гу слузу претица, а она тике узие испод

4 Кирија, гоопођа. 6 Георгина.