Đul-Marikina Prikažnja

је прпјетељ Кршено Чело ?" Јапакнањума: »Заш’, дадо? Ако му наодпш ману, наодпш му салте једну: што си је сирома човек. А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики." Не ми је дала више да зборим расрди се. Ашто беше Ђошпнпца: на свакога Ке си најде ману... II Ђоша такав... На тај Маријпн черкез нп вез, каплама за нпшто неје... Ђошпнпца турпла у бошчу ем ђпрпт саиун, ем цпганскп пештпмаљ. Лошп бе’у, ама једно што је чуја аџп-Костадпн за њп, тој сп је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бнја лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повнше од све, две ми очи!... К’д тај ноћ и Ђошпнпца: »Аман, аџијо! Идп и тп сас мужи у Кршено Чело: збори, моли... Туго, туго! да мп не остане ДпмптрпЈе у посмешу... Сас оволико месо што ни Је у кућу —■ ш’ ћемо ?..." Отпдомо. Дора Мптпчпн прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли поЈање. Прекачи се, па га нема, нема да отворп. Јадан, паднуја, утепаЈа се. К’д извади чивиЈу, ми сви та у обор, па т’г уземо да чукамо у врата на Кршено Чело. Он отутке ппта коЈп Је. Мп се одовутке гласпмо. Отворп, п зачудп се к’д впде мене. „Што пма, аџи - Наотаснјо ?" „Оћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за ДпмптриЈа Ђо-