Đul-Marikina Prikažnja

61

шпнога?" д Што зборпш, аџп-Настасијо ?® Ја па каза. »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче? И аџија ме впће викаја на свадбу." Мн туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, спрома човек, узе та си даде девојче. Мужн, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју. Једна гу тура боју, а мене ме жад, жал што овој работимо без Кеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире... Чукам, чукам и појем песму што си је за боју... Измпмо гу; избањамо гу... Жал ме, сиротињка... Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђошинога... Венчали се, туго, они, а јааа! Како је било на Димитрија, не знам, анамене како беше пантим како да је било јучерке. Собајле дооду родови, пријетељи. кумашини, а у нас тајнооб, како на Раопети Петак!... Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си нздане човек, ветар пак иема га ич, та се знојиш и Фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч'с по ч’с поглеЈ|ујеш у небо, Фати те ники стра, да