Đul-Marikina Prikažnja

4

С’га зборешемо за теб’, жпва мп ЈблаГ н ти отутке та. на врата! Прошло два, а онп још за соФром, тј. за столом! Ђаконије, леблебије, а поред белога впна црвенп се впно „пспод компну". Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и ове две старе Нпшлпке: аџпНастасија и Ђул-Марика. Оне ме не познадоше; виђале су ме Још по мојој удајн, кад сам им седела у комшилуку ; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочпто Ђул-Марпка, п рече: Туго, Бошке ! 2 Да су ти, ћерко, рекнули да заповедаш ,сас лпмон елп каран Фил, па, впди ми се, не бп дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана. Ако, пријо! Баш ме мило... две ми очн, јако ме мило што дојде, и то јоште такој апанс’з, 3 говорп домаћица а свп се устз гмаралп да мп што боље место направе. Села сам, према Ђуд-Марики. Па добро ни си дошла! узвпкнуше ми две старе п домаћпца. Боље вас нашла! Па ш’ чпнпш? Здраво ли си? Добро, Фала Богу, здрава сам.

2 Боже (диминутив). 3 Изнвиада.