Đul-Marikina Prikažnja

78

А јааа! К'д мп тој рече. у лпце стану како панџар, нпшто дртго. Узела, впка, па сас мене како сас Зојкпну Красу ели Чучку Спку. своје другарице! Е што ти прилпче, мани се! А ја рппну да пзлегнем, ама јес’: Фатп ме како сас ченгеле, па мплује. љуби п зборп, ем како жално узе да зборп: море. неје за Мпту Ђурпнога, што пстпна беше јако убав, но бп ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендпју цел град... Зборп, досећује се, и тој све за нану мп зборп. а, ђул-Марпке! а, шебој - Марпке! а, караифил - Марике! а, нашш ти бпсер! а, нанпни ти дукатп! а. нанпн ти },ердан, а обоци : не лп те је жал за оној кротко јагње. за онај благи ошав, за онуј мученицу што је зарадп тебе стаиула како вејка. што се од гајле за тебе погрбпла. па како да пма сто годпне... Досећује се, што ти се не сетп. што ти не прозборп. па све жално и пожално, па све за иану. А мене мп слуза слузу претица, све се впше ражаљујем и плачем. па тпке најпосле, плачећпм: Аман, стринке! Нак прају што прају, ја ћу си ћутим. За нашш ми ат'р ћу си појдем ћутећим не за Мнту Ђуринога, ного за