Đul-Marikina Prikažnja

79

Станка Сркало. Оћу ! Ћу се за нанпн ми ат'р тдадем па макар трећп дан умрела, Нећеш. вика, стринкина, да умреш. Не. При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа. Оћеш... За Нпшаву впше не мислешем, но сп поглеђујем у голем кован дукат нишан ми. А татко ми рад, рад; што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило. Ич ништо не зна дор не прпми нпшан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нншан како ми је, кол'ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме Је жал Фатија исто како зубни болес? II Мита Ђурпн узе да дооди сас друсто му, кумашини, родовп; па се у недељскп дан Фаћаше оро, а ја... Не излегнем при младожењу ми, еееј ! дор ме не премора снаја ми... Ајде, Марике! Обучи се па искочи. Ш’ ћу се па обучем! Па зар ћеш таква да искочпш ? Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови. Обучи, Марике, оиеја пембе шалваре... Што ти приличууу!... Јес’ па. Пембе шалваре... За кога да се обучем ?