Đul-Marikina Prikažnja

панице, па шишпкп, па чаше, па чашке за ракију; па филџзни, па зарфови салте срма... Свашто! Пуна кућа! Па што доби други даровп! Па дојдоше нп таман десет погаче, па четпрп големе тепспје татлпје, па две тепсике баклава... Туго!... Ама п ја несам остала у посмешу, јербо што мп бе’у бошчалаци, што пешкпри, што чарапе; како да неје ткајено; како да неје нпшто у руку узето, ного нзникло и нсцавтело, како цвеће у башчу !... Пројде мп свадба... А што беше зборљив Мита Ђурпн, човек мп, манп се. По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо зборп, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Спку, к’да се сас девојчикп играшем каменчики 10 и топку. 11 ВидеЈа ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и Једнаг, вика, било га мило за мене. А мене ме, слушаЈећи Миту, пишнн бидне мрвка мило за њег’, Јербо ем Је убав, ем венчање ми Је, па тике Једнаг се па сетим за ДимитриЈа, и доЈде ми па жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме Је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.

10 Ишвци. 11 Лопта.

83