Đul-Marikina Prikažnja

84

Д у јутру, к’да га посипем п помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га пспратим на дућан, ја узнем да дпзам легало п најдем под јестак шесет паре: оставпја ми да куппм за подручак елп пењерлпје елп симпт. Ама што ће мп шесет паре? За десет паре беше симит еееј ; нпшлискп спмпти бпли су за прикажњу: будп су бели, туј су големн манп се! А ја пзручам пењерлпје што сп ми гп свекрва купп, а овеј паре остаљам све у једпу кутпју од тане алву, што сам гу измила, пзмила; за месец лп за два тај се кутија напуни ! А преко дан, Мпта ете тп га та из дућаи: божном ништо дом’ забрајнја, па дојде да узне. Он казује тој на даду му, а она узне та се осмпшка п впка; »Ако, дадпн! Идп у собу та што сп забрајпја узнп.“ ■ „Несам нпшто забрајија,* впка ми мене к’д улегне у собу, »но мп се науми да те впдим, па узе та и чичу на дућан излага што сам нпшто дом’ забрајија." Туј ми зборп, впће што мп зборп, па извадп пспод појас Фпшек сас шпкерлеме, елп ништо друго благо за ручање, па онаг па отпдне па дућан. А ники вечер к’д дојде пз дућан, он на мајку му; „Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршпју впдеја у Васка Стамболију