Đul-Marikina Prikažnja

92

Дај ми, вика, аџпке, онај другп појас. Нана излеже. Изми ми, впка, Зојке (снаје му) јеменпје. Стануја сам сас једну нигде у каљпште. Снаја отрча. Донесп ми, впка, Маријо, онај Фес што сп је у голему собу на кал’п. И ја отрча. Мрвка, па нана мн впће држп појас а татко се обрће, опасује се. Ја сам донела Фес п турпла сам га на један јестак на мпндерлак. Снаја му пзмпла јеменпје, п намести ги за обување у собу на орозан. У татковп мп беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готвење, око месење лео, прање чемашир; а метење п судовп тој сп је бпло моје и снајпно. Татка пак свп слушашемо; а чпм дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу нпкако другојаче познава се што је туј домаћин. Спрајп се па отпде. »Куде лп ће? п што лн му је?“ зборпмо п поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата трп пут: чук ! чук ! чук ! Чича-Коле! и отрча та отворп. И тај Чнча-Коле, брат од чичу татку мп, иеје чукаја у врата, ио сас бастун у калдрму трппут. А нпкп неје могаја како он.