Dobojski list

fis. polju, ipak Šarić i još ne- ■ ki bili su inicijatori cijepanja : fiskulturnih snaga i stvaranja 1 novog društva «željezničara» 1 koji je još u svom formiranju : formiran na nezdravim o- ; snovama i to se stalno osjeća : u njegovotr ' !% o da ga : danas ne ' iskulturnirr. ” »Željezn, nogomet sve pline ne rade a za to je dokaz Okružni Fiskulturni slet na kojeg «željezničar» nije poslao ni jednog svog atletičara. Ako pogledamo rad uprave «željezničara®. kako oni shvaćajukoordinaciju sa ostalim organizacijama onda ćemo vidjeti da uprava «željezničara» ne teži ni da ostvari koordinaciju sa omladinskom, sindikalnom i sa organizacijom Narodnog Fronta, već naprotiv uprava na ! čelu sa pretsjednikom Sarićem ide za tim da njen rad bude izolovan od ostalih organizacija. Baš zbog toga što je njen rad izolovan, što u upravi imamo Ijude kao što je Sarić, koji je inicijator nezdravosti i incidenata na terenima štojasno daje sliku da uprava «ŽeIjezničara« svoj rad bazira na pogrešnim i nezdravim osnovama i to je jedno od važnih pitanja kojim naši fiskulturnici trebaju da se pozabave prilikom održavanja skupštine i izbora novih uprava. Da bi otklonili nezdravosti, usko klubaštvo i netrpeljivosti kpje postoje u Brodii izmedju društava, potrebno ie da drugovi članovi «željezničara» uvide da je put kojim ide njihovo društvo pogrešan, daje cilj našeg fiskulturnog pokreta aktiviziranje najširih narodnih masa a ne kao što to praktikuju Ijudi iz uprave «žeIjez.iičara« da u ra'du akliviziraju svega nekoliko nogometaša i šahista. Da bi društva , u Bos. Brodu nasfavila sa , ranijim radom, da bi se njihov rad pravilno odvijao treba prekinuti sa cijepanjem snaga. Potrebe Bos. Broda ni- ( kako ne iziskuju da.on imatri . fiskulturna društva i zato u vezi toga svaki omladinac i omladinka, svaki naš sindikalista treba da se pozabavi ovimpilanjemida tažeza stva- t ranjem jednog solidnog druš- ' tva koje će moći reprezenlo- c vali njihov grad, a to se može ) riješiti samo fuzijom «željezni- i ,čara» i «Poleta», na taj način 1 stvoriti snažno društvo kojebi i gajilo sve discipline i odgo- i varalo svome pozivu.

U vremenu ođ 15—25 novembra na našem okrugu održaće se godišnje skupštine svih aktivista i društava. Ove skupštine treba da pokažu bilans rada za godinu dana. Nanjima treba da se pretresu švi dosadašnji propusti i nedostaci koje smo pravili u radu, da se pretresu problemi na koje društvo nailazi, a uieano će skupštine svojim radom i zaključcima dali daljne smjernice za rad svome društvu. Naši fiskultumi aktivi dosta su mladi a u mnogim školama Sh i nema. U doba održavarija jesenjeg krosa od I—ls novembra ujedno će se pristuJsiti i formiranju fiskulturnih aktiva po selima i svagđe gđe i zato postoje mogućnosli, a ra- , nije postojeći aktivi će održa- i ti svoje godišnje skupštine is- ■ to kao i društva. Na godiS’- ! - ' Stinama : društavu i ■ će se pretr . vje-

štaji uprave, nadzornog odbora kao i svih referenata. i na osnovu toga dobiti slika tada dotičnog društva. Zato svaki naš fiskulturnik treba da ovu skupštinu shvali kao jedan važan radni sastanak, kao veliki radni dogovor za daljni rad, za omasovljenje naših društa[/a i za borbu proliv uskog klubaštva, starih svatanja i Ijudi koji pokušava'u da u naša društva, u na: d unesu stara svatanja, razdor itd. Da bi ove naše skupštine bile veliki radni dogovor, da bi seposlije njih osjetila korijenita promjena u radu drušlva, mora biti koordinacija u radu sa ostalim masovnim organizaci-

I đo sada u upravama naših ' društava sjedili su pretstavni- : ci omladinske i sindikalne огganizacije što se pokazalo vrlo praktičnp ali bilo је i fa- ! kvih slučajeva da se u poje- ! dinim društvima oni nisu os- : jećali članovima uprave. Da- : nas kada se nalazimo pred go- . dišnjim skupštinama jedno va- j žno pitanje je izbor nove up- i rave i tim pitanjem će se \ skupštine naših društava mo- i rati i ozbiljno pozabavili, jer i u uprave društva treba da o- i bavezno udju stručrijfiici -i da ’ ostvarimo JcoordinaĆijii sa om- ( ladinskom i ’sindikalnom organizdcijom. Koordinacija je jedan od glavnih faktora od j kojeg zavisi hoće li se naša c društva omasoviii, hoće lidrć- 2 štva uspjeti đd 'otklone i sve propuste i'greške i hoće li one odgovoriii svorae zadatku: c Navešćemo jedan primjer iz r kojeg će se viđjeti od kolikOg c je značaja kcordinabija za je- 2 dno društvo! U Doboju postoji 1 30 sindikalnih podtužnica i M.

Sindikalno vijeće. Ako bi u | : upravi «S!oge» imali jednog : druga koji bi bio član M. S. , vijeća i on u upravi odgova-. rao za rad među sindikatima, j a ujedno da on ima u svakoj' , upravi podružnice jednog dru- ] , ga koji bi takodje u svojoj podružnici radio na ovom pdlju, 1 svi radnici i namještenict uvi- 1 jek bi bili upoznati na vri'ems : o planu rada društva, zadaci-1 ma koji. iskrsavaju pred druš- 1 tvo i problemimc na kcje nailazi društvo u svome radu. Isto ovako stvar stoji i sa omladinskom organizacijom čiii bi predstavnik od-.osno drug iz bmladinskog rukovodstva, j bio član uprave društva i na om’adinska organizakciju prenosio sve zadatke i planove uprave društva i na taj način aktivizirao omladinu u fiskulturnom pokrelu. Ovakva koordinacija ostvarena u jednom i društvu garancija jepravilnog . rada, otklanja uskosti u radu i , što je najglavnije. ovakvom formom rada otklanja netrpeIjivost koja se još provlači kroz naša društva, a ujedno radnici, namještenici, omlddina i svi ostali imaju svoje jedinstveno društvo u kojem im je omogućen rad i ' svestrani razvoj na- fisk'ulturnom polju. Tako društvo imalo bi i mora dd irria mogućnosti za oživljdvdnje svih fiskulturnih grana što' omogućava članstvu da se akiivizira po kojim grartama želi. Ovim pitanjima treba da se pozabave naši fiskulturnici, naši omladinski ruko.vodioci, drugovi iz Sindikalnih organizacija, da r,azmotre sve poteškoče kofe postoj'ć u društvu i da prilikom godišnjih skapština ostvare. ovakvu koordinaciju, jer je ona važno sredstvo za učvršćenje i pravilan rad naših fiskultu'rnih društava. S. Gajin.

ФИСКУЛТУРА

ZR E N

27, X. 1946. godine održano je takmičenjeizl, grupe «Maršovanje«. Startovalo je 31 omladinac i 14 omlađinki raznih doba i za razne značke. Najviše ih je bilo za »bronzanu«, priličan broj ih je bilo za «omladinsku», nekoliko za »srebrenu», a jedan za «zlatnu». I. gtupa najmladjih trebala je da predje stazu od 10 km. u roku od 2 sata, omladinke iz 11. grupe omladinki na stazi od 15 km. u vremenu od 3 sata, 111. grupa na stazi od 20 km. u vremenu od 3.20 sati, dok je IV. grupa maršovala takođe 20 km., којп je trebalo preći za 3.20 sati, ali sa 12 kg. opterečenja. Staza je bila tako uređena, da je bio start i cilj na istom ■ mjestu, što znači, da su setak- : mičati vraćali sa polovinepre- ■ djenoga puta. Slartovali su svi zajedno, a ; vraćali se prema izdržljivosti : pojedinaca. Duž cijele staze ; takmičare je pratila naročita : komisija formirana u okruž- ; nom centru ZREN-a. Takmičar je u ovoj disci- : plini ispunio uslove, ako pre- j đe stazu u određeno vrijeme, ; a da pri tom ne povredi noge. : U povredu se računaju : krvavi plik i rana od obuće. U ovoj disciplini takmičari imaju pravo da se odmaraju. Na svakih 50 min. pješačenja 10 min. odmora. Na polovini

pulamožetaj odmor bi.iiđuži. Na ovom putu bilo je interesantnih slučajeva. Put jebio određen u pravcu Gračanice. Na tom prižčno živom putu Ijudi su sa čuđenjem posmatrali grupu omlađine koja ide. Drug Popović, koji je sekretarcentra, išao je sa biciklom, te je tom pri.ikom objašnjavao začuđenim seljacima svrhu toga pješačenja. Nailazi jedan čiča sa kolima, pa stigavši 3 omladinke pozvaoihje, da sjednu u kola. Hvala ti, samo ti sjedi, ali mi ne smijemo sjesli u kola.

| Ama„ djeco, ne bojte se, i neću vam ja ništa, što bone, | da idete pješke, kad možete | da se povezete. Eto sle već j | posustale, a do Doboja imd i još po sata hoda. One sirote nikako ne uspjevaju da ga urazume, što ne I smiju sjesti na kola, dok nije | uslijedila intervencija druga Djordja. I Svi takmičari su ispunili u- j slove potpuno pravilno. I ako! je bio kišan dan, naše mlade fiskulturnike to nije. ni malo zbunilo.

i Sada će zadovoljno posmatrati u svojoj knjižici upisan ) svoj prvi uspjeh kao ispunje-, jnu jednu disciplinu, a kojih i- , ma svega 16 koje se moraju ispuniti u toku jednegodine. Ovih dana će se na vježbgma početi sa kratkim pređavanjima, kako bi takmičari stekli i teoretsko znanje iz «zaj dataka fiskulturnog pokreta ,u F. N. R. J.», »higfene tielovjeibe», kgo i »osnovnog fizičkog i vaspitanja». F..P.

DRŽAVNA KLASNA LUTRIJA

• Srećke državne klasne lutrije I. klase 4. kola puštene su u prodaju 13. septembra o. g. u Doboju kao i na cijelojteritoriji Б. i H. Izvlačenje I. klase 4. kola obavljeno je dana 10. oktobra o. g. u prostorijama D. K. L. u Beogradu gdje je ppred ostolog izvućeno 35.000 dobitaka kao i premija od 200.000 dinara. Puštena je u prodaju i 11. klasa 4. kola. Izvlačenje ove klase obaviće se. 12. novembra o. g. u Beogradu. 111. klasa 4. kola biće puštena u prodaju 14. novembra, a izvlačenje klase biće ; 9, 11. 13, 16, 18, 20, 23. .27. i 30 decerabra i 4. 10. 13 i 15 ianuara 1947. god. . Premiia 11. klase 4. kola iznosi 300.000 dinara dok će se u 111. klasi izvući premije od 300.000 i 600.000 dindra. 1 4 redovne srećke je 50 dinara, 1 2 redovne srećke je 100 dinara a 1 1 redovne srećke je 200 dinara. Umoljavaju se igrači 111. klase 3., kola kojima je srećka izvukla neki od zgoditaka ili uložak da se za isplatu obrate Okružnom odboru ratnih vojnih invalida Otsjek za državnu klasnu lutriju. Kupite srećke Državne klasne lutrlje jer time pomažete : OBNOVU ZEMLJE, SAMOG SEBE I RATNE INVALIDE Za sva obaveštenja obraćati se ; OKRUŽNI ODBOR RATNIH VOJNIH INVALIDA OTSJEK ZA KLASNU LUTRIJU DOBOJ

Strana 4.

Pitanje godišnjih skupština društava i akfiva

VlasniK ; ć-kružni odbor Narodnog fronta, Doboj. Odgovorni urednik; Ljubović Miralem, Doboj. Narodna štamparija, Doboj.

Koordinacija kao važno sredstvo za ušvršćivanje i pravilan rad naših fiskulturnih društava

DOBOJSKI UST

Вгој 5.

Kancelarijskog materijala Šbolskog pribora Veliki i dobar izbor knjiga Karadna kiijižara - Boboj

к Košulje „ZE-МА" za sve radnibe sprema! Cipele ~ZE-MA“ za djecu i odrasle sprema! Posudje ~ZE-MA“ za domaćice spremal Naš je princip - služba poirošaču - „ZE-МЛ"! ~ZE = MA” je Vaša posjetite nasl