Dositej Obradović u Hopovu

2 Доситеј Обрадовић у Хопову

так, особито за израђивање његова погледа на наше прилике, и за његова потоња књижевна дела у којима је његов поглед на наше прилике, његово ехватање нашега живота добило израз. Нарочито се може рећи за његово схватање монаштва и манастира да је у главном, потекло из живљења и искуства у Хопову; а питање манастира истиче се као једна од главних тема у његовим књижевним делима. Стога, приказати Доситејев живот у Хопову значи осветлити један од врло важних момената његове биографије и објаснити многе странице у његовим књижевним делима, нарочито у „Животу и прикљученијима“. То је и смер ове радње за коју су прпени податци из обилатих и поузданих извора.

На почетку овакога предузећа сасвим је умесно да се запитамо: Кака је мисао занела Димитрија Обрадовића у манастир“ Како је доспео баш у Хоповог О том он сам доста опширно казује у својој

автобиограФији.

Димитрије беше дечак запаљиве маште, чак веома склон Фантастичности. Ову особину његове душе су тешке прилике његова живота у детињству и не достатачно образовање још развили. Имао је уз то, пли, можда, још боље: с тим у вези, веома жив емпириски интерес. Имао је, како сам каже, природну склоност што ново научити. Из тога извире и његова

страст за путовањем. „Шри мени, вели сам о себи, што се путовања тиче, ни мало не пролази шала. Рече и се (само жал се штује == о шаломн ти" без шале,

то је мени све једно: мора 06 путовати.“ ') ИМ то је природно, да људи успаљиве маште и живахног емпприског интереса воле и промену (већ и страст за

путовањем великим делом долази од уживања у про мени); кад се један предмет разгледи, тражи се друге, по

1) Домаћа писма, издање Срп. Књиж. Задруге 51 стр. 9.

=>