Dositej Obradović u Hopovu

.

а"

Глава УП Економеке прилике у Хопову 199

манастиру нашли уточишта. Митрополит стога строго паређује, да не примају „какове год људе, слуге, а камо ли јабавлије п пришелце у манастир без свидјетелства п довољне исправе, много менше бегунцем солдатом прибежишта ту давати и отуд куд год пропуштати.“ 65) Идуће године у једном циркулару сам митрополит признаје, да су његове честе усмене и писмене опомене п забране мало вредиле, јер су калуђери ипак примали стране, непознате људе, „пришелце и јабанлије, без довољнаго освидјетелствованија да су они житија чеснаго“, за слуге у манастир пи у прњаворе, ша чак и бегунцима давали „пристаниште“. „Свакојаке неваљале скитајуњесја људе за слуте примате... сакривате и помошч им творите.“') Најзад, кад су у Кувеждину и Прибиној Глави укебали таке птице, јавља у диркулару конзисторија, да ти манастири сад имају „бједствије“, па свима поручује, да се узму на ум: „људе подзорне. непознате п најпаче регруте п старе код регименте или и у наших крајинах служеће људе не примајте не само у службу, но ни на конак или храну п напштак, зашто ћете пострадати“.0)

Није нп то помогло. После две године, кад је била у Турској куга, тужи се петроварадинска војничка власт преко осечке санптете-комисије митрополиту, да „не само бегупци п дезертери који от региментах царских отбјегајут, но и турепки поданици, јегда прилику улучат мимо контумацију овамо прећи, прибјежишче своје пмут код свјашченства и онде кријутеја“. Један таки бегунац, кад је ухваћен, признао је, да је неко време био у Крушедолу. „Сад видите. вели у циркулару митрополит, каква је то тешка ствар на обезслављеније всего клера нашего“; а толико је пута циркуларно и усмено заповедано, да се сваки човек који дође у манастир прегледи, да није „какав зли

5) Х. Цирк. Прот. бр. 92 (14 марта 1760). 6) Х. Ц. Прот. бр. 100 (16 себр. 1761). 9) Х. И. Прот. циркулар од 21 авг. 1462 г.

па врана о ЕЦ