Dositej Obradović u Hopovu

| | |

[

198 Доситеј Обрадовић у Хопову

У оловини ХУШ века се Српски Народ у Угарској веома усколебао. Он је био п опако с многим којечим незадовољан, а кад га уз то почеше дражити и подбадати, заметну се силан покрет за сеобу у Русију. Двор и државна власт се веома забринуше стога.) У жељи да тај покрет за сеобом спречи, изда царица Марија Терезија 21 јула 1452 г. патенат, који је послан и митрополиту, а овај га је објавио народу и манастирима. Патенат забрањује тајно врбовати и наговарати људе да се приме или да траже туђе грађанске или војничке службе, пили да. се селе у иноземство. Ко се ухвати у том, долази пред преки суд и казни се, ако му се докаже кривица, смрћу на вешалима; а казне се строго и опи који му дају помоћ пли уточиште.'!)

У свези са сумњивим људима овога мутнога доба стоји једна одредба у правилима коју је Непадовић додао Вићентијевим (чл. 7 Н): „страна монаха, јеромонаха и мирског човека или калуђера који хоће да се сели од мапастира до манастира нека не примају без митрополитова допуштења. Само нека примају удове свештенике из сремске епархије који хоће да се покалуђере“. Али манастири нису увек тако чинили. Отуда је митрополит пма» големих неприлика.

Много Ненадовићевих циркулара се дотичу прњавораца. Год. 1750 наређује, да се нико не усуди војничког бегунца примити у прњавор или на манаетирском грунту, нити их узимати за слуге, од њих пето примати или им у пем помагати.62) али 1760 г. ухваћени бегувци | су на испиту признали, да су у

во) бећлујекет !. 188.

61) Татенат "је С 22 окт. 11592 т. у Хоп. Цирк. Ирот. Митрополит се због ове ствари у два маха обраћао се опоменом на манастире: 2 окт. 1152 Г. (5 Цирк. Прот. бр. 28) и конзисториским актом 21 авг. 1162 (Хоп. ЦД. Мр). У овом по-

следњем акту меће калуђерима на срце да саветују људе.

„Видите у каква искушенија од дне до дне пе је добро ои А

с) Х. Дирк. Прот. бр. 8'(28 дец. 1750).