Dositej Obradović u Hopovu

—

206 Доситеј Обрадовић у Хопову

За десетак дана доћи ће из Темишвара у Хопова, као бегунац, Доситеј и затећи ће ове Фупкцијонаре свакога у својој служби. (тога ћемо се већ сад упознати с њима изближе.

Новога игумана већ познајемо. Од како му је пре две године митрополит попретио последњим средсвом, он се примирио и досад није дао пи гласа од себе. За то време му је пошло за руком да се некако измири с братијом; то му је било нарочито лако после смрти супарника му хаџи-Захарије. Сад је у 4#5-о] години, али је већ сед. „Брада му пократка, округла, и влави на глави беле као снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице: очи пуне живота и неке особљиве сладости... И кад не би се смијао, на лицу би му неко тихо и природно осмејивање цветало“. Тако га описује Досптеј у својој автобијограФији у ово доба.

Намесник Софроније Живковић је човек доста млад, сад му је 30 година, а родом је из Радинаца. Школу је учио у Карловцима код Петра Рајковића, ђакона пи учитеља карловачког, па поред свега тога 0 генералној визитацији 1758 год. комисија је уписала о њему, да „таинства, блаженства и заповједи церковнија слабо разумјејет“; али „читати, појати и писати может добро.“ Од Фамилије имао је у Радиндима оца и три брата. Дошао је у Хопово од :6 Година, идуће се године замонашио (постригао га је

Теофан Марић) а треће зађаконио; у 21-ој години

био је јеромонах. Визитацијона комисија 1758 г. каже за њ да је „нрава и житија честнаго:, што бп се могло и за даље потврдити тим што у хоповским протоколима о њему нема много речи.“)

5) После одласка Доситејева из Хопова био је Софроније

још једном намесник, 1766 године, али је 26 нов. збачен с те елужбе, јер је са његеве непажње утекао из тамнице јеромонах Вићентије. Ипак је мало после, 20 јан. 1761 године,