Dositej Obradović u Hopovu

.

а"

а 5

Глава УП Ђаковање Димитрија Обрадовића

Заклети старци, јеромонаси Теофан, Антоније и Мојсеј, нису нам такођер непознати.

Теофан Марић, који је „вољеју всего братства“ постао и болничар манастирски, био је од спремнијих жалуђера. Сад је у 40-ој години. Родом је из Ирига п тамо је имао рођеног брата и доста рођака. 0 њему ће бити после још говора.

Другога заклетог старца, Антонија Поповића, такођер познајемо из заплета хоповских пре две године. Оп се родио у Кукињашу, селу близу Гргетега. Учио се у Пакрацу у двору епископском. Оженивши се, зађаконпо се у Крушедолу 1196 г. а запопио још исте године. Џарохије и синђелије није имао. Кад је остао удовац, дошао је 1745 г. У Хопово и постригао се 17 Фебр. „Тапнства п прочија устави церковнија от части разумјејет, читати. појати и писати вједауелане Чини се, да је за практичне послове био згодан човек. Њему се, на пример, поверава да иде на Дунав да набави рибе за сушење, другом приликом, да купи рибе за славу манастирску, да у манастирском дому у Иригу продаје вино, п слични послови. Био

је крупан и брадат човек. Доситеј га зове у својој

автобијографији Антоније Велики, па тумачи тај назив овако: „Називљем га Велики, јер је и дужи и дебљи од свију био, а браде више је имао он сам него де сеторица други“. Сад му је 44 године.)

постављен за игумана. У јесен 11101 године отишао је у Нови Сад да се лечи, и тамо је умро + дец. а сахрањен је у порти Јовановске цркве (Шротокол Умрлих бр. 88. Чудно је да се овде Софроније зове Радивојевић. За овога Радивојевића се каже да је пострижник „здбшињвш“, али у Прот. Постриженика нема другога Софронија осим Живковића. (С тога ја мислим, да је то једно лице. Само откуда два презимена 2).

= После одласка Доситејева из Хопова постављен је Антоније 15 јула 1761 год. за игумана. Као игуман се грдно компромптовао. Сремека жупанија је њега, врдничког и јазачког игумана обедила да су јатаци неких пустахија који су похватани и погубљени. Игуман Антоније био је са осталима стога